Тајни језик дрвећа

Дендрокронолози, стручњаци који се баве проучавањем годова користе податке с дебла како би сазнали нешто више о томе како се мењала клима. У добрим годинама, када у сезони раста дрвеће прима довољно топлине и влаге, стабла снажно расту, а њихови годови су широки. Када је лоше време, годови су посебно танки. Код биљака које живе у тропском и суптропском подручју, где су услови мање-више уједначени, годови се не могу разграничити. Такође, код стабала која расту усправно, годови су концентрични, док су код оних која су коса и више хоризонтална, годови ексцентрични. Проучавањем узорака годова код дуговечних стабала, дендокронолози су проанализирали 7.000 година и успели да израчунају тачне датуме догађаја из историје Земље, као што су на пример краћа раздобља ледених доба.... (из једног новинског чланка)

П Р И В А Т Н А ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА. П р е т п л а т а

П Р И В А Т Н А ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА. П р е т п л а т а
ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ - Сабрани радови Белатукадруза. - ОБАВЕШТЕЊЕ Овај блог је отворен само за позване читаоце и посетиоце, и претплатнике..Годишња претплата на ову дигиталну библиотеку износи 2000,00 дин. Претплатник има право и на слободан приступ и читање још четири блога по свом избору

уторак, 13. септембар 2016.

Vashon Bicycle Tree / Прича о бициклу Дон Пуза

 

Прича о бициклу Дон Пуза. - Вероватно сте већ много пута видели ову слику, али сигурно нисте знали за праву причу иза овог несвакидашњег призора.
Једна од урбаних легенди каже да је то бицикл момка који је 1914. године отишао у рат и никад се  више није вратио. Његови родитељи су бицикл, као успомену на њега, оставили крај дрвета, а време и природа су затим сами учинили своје. Како је дрво расло, гутало је део по део бицикла, тј. расло је око њега. Међутим, ова прича садржи неке недоследности. Прва је чињеница да САД нису ушле у рат 1914. године против Немачке, већ тек 1917. Друга је величина самог бицикла. Он изгледа каодечји бицикл – највероватније власништво неког десетогодишњака, а Америка није слала децу у овај рат. Трећа је чињеница да овај модел бицикла уопште није ни постојао у време које му се приписује (почетак 20. века).  - Уопште не морамо да се враћамо чак у 1914. годину како бисмо разоткрили мистерију бицикла у дрвету на острву Vashon у Америци. Довољно је да се вратимо само до 1950. Ово је бицикл из 1950. године и припадао је осмогодишњаку по имену Дон Пуз.Причу о томе како је овај бицикл постао једно са дрветом и ушао у легенду испричао је сам власник бицикла, који данас живи у Kennewick-u као пензионисани заменик шерифа – за Seattle Times. 
Он је детињство провео на овом острву. Живео је ту све до 1992. године. Пуз је испричао новинарима како је 1954. године његов отац погинуо у пожару, оставивши супругу саму са
петоро деце. Породица је неко време живела од донација осталих становника острва. Управо негде у то време почиње и прича о чувеном бициклу, који је данас туристичка атракција.
“Добио сам овај бицикл и могу вам одмах рећи да ми се никада није допадао. Изгледао
је као трицикл, само на два точка. Гуме су му биле тврде, а дршке танке” –
испричао је Пуз. Када се са породицом преселио на подручје које је некада било
мочвара, понео је са собом и тај невољени поклон. Једног дана га је у игри једноставно заборавио крај неког дрвета у мочвари и није се вратио по њега. Био је срећан што га се коначно оатарасио. Међутим, када је 1995. године отишао у посету сестри, која је
остала да живи ту, она га је одвела да му покаже локалну знаменитост. “Па то је мој бицикл!” – узвикнуо је Пуз не верујући својим очима. “Ни у једном тренутку нисам посумњао да је то мој
бицикл. Ипак, ни дан данас према њему не гајим никакве емоције. Не мислим о
њему као о свом власништву. бацио сам га још давно. Сада он припада дрвету” – објаснио је Пуз.
Данас је бицикл у дрвету позната туристичка атракција и, као што смо већ поменули, локална знаменитост. Са њега свакога дана нестају делови – људи их вероватно узимају за успомену. А локално становништво се труди да легенду одржи тако што стално замењује делове који недостају. Дрво о којем је овде реч је стари јавори под заштитом је државе. Верује се да
ни у време када је бицикл остављен крај њега није било младо, јер младо
дрво не би могло да подигне тако тежак предмет у висину. Радило се
највероватније о већ стасалом дрвету, на које је неко окачио заборављени
бицикл, а оно га временом “прогутало” и присвојило га као део себе.
    = преузето>>>>>>>>>>>>> 

Нема коментара:

Поучан коментар

култ урапре 8 месеци
Цркве су у Србији почеле да пропадају 1945. године, и зато нам је данас пропало све, а пре свега морал. И култура такође. У мом селу су "по ослобођењу"1945 године, полуписмени напредни другови побацали у сеоски бунар матичне књиге које су вођене за десетак села, летопис који се водио за неколико векова уназад, књигу свечара, архив, и све друго што се вековима чувало. Тако је уништена грађа и историјски извори за изучавање прошлости села, старији људи су помрли, података нема, и врло је тешко нешто утврдити записати о историји села. А то је област културе. А историја је исто што и жиле дрвету, ако су слабе и најмањи ветар ће га срушити. Изгледа да вама више смета што се обнавља по нека црква, него што су пропале фабрике, предузећа, опустела села, ничу се кафићи, кладионице, ријалити програми, и таблоидизује се цело друштво. - извор: чланак Уметници и спонзори/ Мирослав Тодоровић

ПРОВИДНА ИДЕОЛОГИЈА НЕСРЕЋНИКА И БЕЗБОЖНИКА

ПРОВИДНА ИДЕОЛОГИЈА НЕСРЕЋНИКА И БЕЗБОЖНИКА
Многи треба ово да прочитају и утуве. ЛеЗ 0012782