УЖАС: ЛеЗ 0011686

Тајни језик дрвећа

Дендрокронолози, стручњаци који се баве проучавањем годова користе податке с дебла како би сазнали нешто више о томе како се мењала клима. У добрим годинама, када у сезони раста дрвеће прима довољно топлине и влаге, стабла снажно расту, а њихови годови су широки. Када је лоше време, годови су посебно танки. Код биљака које живе у тропском и суптропском подручју, где су услови мање-више уједначени, годови се не могу разграничити. Такође, код стабала која расту усправно, годови су концентрични, док су код оних која су коса и више хоризонтална, годови ексцентрични. Проучавањем узорака годова код дуговечних стабала, дендокронолози су проанализирали 7.000 година и успели да израчунају тачне датуме догађаја из историје Земље, као што су на пример краћа раздобља ледених доба.... (из једног новинског чланка)

Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0011686. Прикажи све постове

недеља, 18. јун 2017.

Stradanje Crkve od Komunista : Atanasije Jevtić ★ Страдање Цркве од Кому...

Објављено је 06.05.2016.

Atanasije (po rođenju Zoran Jevtić, selo Brdarica kod Šapca, 8. 1. 1938) je umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Srpske pravoslavne crkve i pravoslavni teolog. Rođen je 8. 1. 1938. godine u selu Brdarica kod Šapca. Završio je bogosloviju u Beogradu (u generaciji sa Amfilohijem i Lavrentijem). Upisao je Bogoslovski fakultet 1958. godine, zamonašen je 3. decembra 1960. godine. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu juna 1963. godine, a sledeće 1964. godine odlazi na Teološku akademiju na Halki (Turska) a potom na Teološki fakultet u Atinu. Tu je odbranio doktorsku tezu iz dogmatike na temu „Eklsiologija Apostola Pavla po Svetom Jovanu Zlatoustom“. U jesen 1968. godine odlazi u Pariz, gde najpre nastavlja bogoslovske studije na Institutu Svetog Sergija i dalje usavršava znanje francuskog jezika. Posle provedene jedne godine izabran je za profesora na Institutu. Naredne tri godine je predavao Uvod u bogoslovlje i Patrologiju sa Asketikom, a poslednju godinu predavao je i Istoriju crkve vizantijskog perioda. Vratio se iz Pariza 1972. godine i od tada je na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu niz godina predavao Istoriju hrišćanske crkve, neko vreme Istoriju srpske crkve, a 1987. izabran je za redovnog profesora Patrologije. Biran je za dekana Bogoslovskog fakulteta 1980. — 1981. i 1990-1991. godine. Tokom rada na fakultetu, objavio je oko stotinu naučnih radova.
Krajem 1983. godine Atanasije Jevtić u časopisu "Pravoslavlje" započinje objavljivanje feljtona „Od Kosova do Jadovna“, u kojem akcentuje stradanja srpskog naroda u raznim vremenima i raznim delovima Jugoslavije. Feljton prvo detaljno opisuje slučajeve napada Albanaca na Srbe na Kosovu, maltretiranje monaha, silovanja monahinja, itd, poredeći probleme Srba na Kosovu sa genocidom nad Srbima u NDH.[1] U periodu 1980-ih Jevtić je podržavao uspon Miloševića, posebno nakon posete Kosovu Polju 27. marta 1987. godine kada je kosovskim Srbima poručio "Niko ne sme da vas bije!"
https://sh.wikipedia.org/wiki/Atanasi...

Пријавите се на: Постови (Atom)

Поучан коментар

култ урапре 8 месеци

Цркве су у Србији почеле да пропадају 1945. године, и зато нам је данас пропало све, а пре свега морал. И култура такође. У мом селу су "по ослобођењу"1945 године, полуписмени напредни другови побацали у сеоски бунар матичне књиге које су вођене за десетак села, летопис који се водио за неколико векова уназад, књигу свечара, архив, и све друго што се вековима чувало. Тако је уништена грађа и историјски извори за изучавање прошлости села, старији људи су помрли, података нема, и врло је тешко нешто утврдити записати о историји села. А то је област културе. А историја је исто што и жиле дрвету, ако су слабе и најмањи ветар ће га срушити. Изгледа да вама више смета што се обнавља по нека црква, него што су пропале фабрике, предузећа, опустела села, ничу се кафићи, кладионице, ријалити програми, и таблоидизује се цело друштво. - извор: чланак Уметници и спонзори/ Мирослав Тодоровић

издвојено - дибидус

Књижевна полиција . - Налетим на овај уобичајени оглас једног издавача:

Пацијент у болници почиње да се буди... „Полиција ће осујетити сваки читаочев покушај да спава или ради било шта друго док не стигне до задње корице.“ Daily Telegraph. „Десети Несбеов роман о човеку ког смо последњи пут оставили изрешетаног на поду, ремек-дело је умећа манипулације и натераће вас да листате странице као никад досад. Да, заиста тако мислим.“ Ане Мерете К. Принос, Aftenposten И почнем да мислим о тзв. „књижевној полицији“, илити диригованој, плаћеничкој, перфидној књ. критици каква се „практикује“ и овде и свуда. Падну ми на памет такви „критичари“, редовно извикани, углађени, не дволични, него тролични и дестолични гребатори и унајмљеници багателни. Не идентифујте их на основу текстова, већ на основу осмејака – увек се смеше онима од којих очекују извесну корист као уличне дроце. Увек су неизбежни као чланови бројних књижевних жирија и наметачких секти, које не процењују него тргују. Најгори сој међу тим олошем је онај који настоје да - се представи под маскама, које им узгред буду речено, прилично добро стоје. Прецртао сам такве у телефонском именику, избегавам ту врсту олошa као кугу, смрад септичких јама... ЛеЗ 0012096

П Р И В А Т Н А ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА. П р е т п л а т а

ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ - Сабрани радови Белатукадруза. - ОБАВЕШТЕЊЕ Овај блог је отворен само за позване читаоце и посетиоце, и претплатнике..Годишња претплата на ову дигиталну библиотеку износи 2000,00 дин. Претплатник има право и на слободан приступ и читање још четири блога по свом избору

Пејсажи Мозамбика

Мозамбик
Држава, Африка
Мозамбик, или званично Република Мозамбик, је земља на југоистоку Африке која се граничи са Јужном Африком, Танзанијом, Малавијем, Замбијом и Зимбабвеом. Чланица је Заједнице земаља португалског језика и Комонвелта. Википедија
Главни град: Мапуто
Позивни број: +258
Популација: 25,83 милиона (2013.) Светска банка
Валута: Мозамбички метикал
Континент: Африка
Службени језик: Португалски језик
Дестинације
Мапуто
Беира
Тете
Инхака
Базаруто

ПОДСЕТНИК

ДИБИДрУС: није првоаприлска шала! - Почев од 1. априла 2016. године, у оквиру „Сазвежђе З» . оригиналне књижевне, истраживачке и друге прилоге, моћи ће да публикују само аутори по позиву.Сазвежђе ЗАВЕТИНА има, поред имена и презимена, душу и не трчи попут тзв. српских сатиричарa за скупштинским клупама. Пре више од пола године један од сталних сарадника „Заветина“ је написао видовито: „ Верујем да ће убудуће, у Србији, бити најтеже објавити, или објављивати, текстове у ЗАВЕТИНАМА.“ Изгледа да тај вакат стиже са раним пролећем 2016. –те, и он је чврсто повезан и са чињеницом, да су „Заветине“ скоро стигле до 7000 прекњижених разних прилога, публикованих последњих десетак година на више од стотинак локација на Мрежи, и доступних планетарно. Али, то је можда тек половина или трећина урађеног посла. Уређивање и објављивање текстова у "Заветинама" не може бити, управо због свега, као јуче и прекјуче. Више не примамо оригиналне радове ни чланова некадашње Групе Зз. Нека се наши стари пријатељи не љуте, или ако се и наљуте, па добро, и одљутиће се, кад сами крену да праве електронске презентације, дигиталне часописе и др.И кад разумеју. На пристигла писма са радовима непозваних аутора нећемо одговарати! Неуредној жени потребан је слепи муж. Исто тако и уреднику који није строг, потребан је магарећи самар. Опасни су непријатељи који носе маску пријатеља, као и гребатори! - ЛеЗ 0006700

Из једног недавног интервјуа са М. Лукићем

(....) П: Како да разумемо то о чему сведочите? Као причу човека и писца који није савладао бол и страх од смрти? / Б.: „Ко савлада бол и страх од смрти, биће раван богу“, говорио је Достојевски. Не, нисам постао раван богу, упркос популарности коју спомињете. Румунски песник Динеску је могао постати први тзв. демократски председник Румуније, после Чаушескуа, али - није постао то (кажу да су га издали у одсутномк тренутку „његови“ , ма шта то значило), - постао је издавач једног од најтирежнијих књижевних листова у својој земљи – „Академија Кацавенку“ је излазила у 100.000 примерака. Ја, разуме се, никада нисам имао ореол дисидента, који је имао овај Румун; у политику се нисам упуштао (можда и зато што нисам био за то, а можда и стога што сам видевши ко је све ушао у политику био згађен?). Режим нас је натерао да се одрекнемо нашег приватног издавачког предузећа – да не бисмо изгубили своја уобичајена запослења - у корист нашег оца Михаила, пензионера – покојног Михаила (преминуо почетком фебруара ове године...), па смо наше рукописе и књиге штампали и објављивали као ауторска издања, као неку врсту самиздата. То је био пакао малих тиража штампаних издања, књига и часописа, нека врста резервата за Индијанце, из кога сам морао смислити начин евакуисања. Али та евакуцаија није дошла брзо, потрајала је скоро деценију, док нисам покренуо „Сазвежђе З“, штампане и електронске часописе, искористивши могућности нове технологије и интернета као медија.(...) СУРБИТА Сазвежђе З

ПОМОЋ, ДОНАЦИЈЕ, Претплата...Брзи трансфер новца

Један од начина куповине издања, књига "Сазвежђа Заветине" широм планетеЈедан од начина претплате на "Новине будућности" "Сазвежђа Заветине" широм планетеЈедан од начина слања новчане помоћи "Сазвежђу Заветине" широм планетеЈедан од начина учлањивања у Приватну библиотеку ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ "Сазвежђа Заветине" широм планетеЈедан од начина куповине часописа "Сазвежђа Заветине" широм планете

Ново Друштво СУЗ – Дибидус. Култ визионара

КОЛО ЗАВЕТИНА

Ново Друштво СУЗ – Дибидус

У ово Ново Друштво СУЗ – Дибидус могу се пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи „Заветина“, без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од Групе ЗАВЕТИНЕ:Запис, где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Новог Друштва СУЗ – Дибидус могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број НовиБуСура), као и – најмање једном годишње – поклон „Заветина“ – књиге и часописе… Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Новог Друштва СУЗ – Дибидус, макар једном у три године?….. Пишите нам шта мислите о свему томе… (М. Л.)

Оживљавање Друштва СУЗ

То већ понеки знају, да је у јануару 1896. г. Мика Петровић Aлас своје прво "свирачко друштво" проширио у оркестар осредње композиције са повећаним бројем виолина и брачева, једним челом, још једним контрабасом и другим инструментима.Мика је предложио да друштво узме назив "СУЗ" и да установи своју славу. Са новим друштвом Мика је држао нарочите састанке у кућама појединих чланова ради вежбања, како би сви схватили манир његовог свирања, његових скала, интонација. Основни тон Микиног свирања био је виши од основног тона ноталне музике. Микино свирање имало је пет интонација: "суз" (одговара интонацији Ц-дур), "кркалеска" (Д-дур), "дур" (Г-дур), "реп" (Е-дур), и "реп од реп" (Ф-дур)... Чланови Друштва били су стални...Било је покушаја, у три маха, по Микином повратку из заробљеништва да се обнови друштво (за време окупације). Уговорено је да се са изабраним новим члановима први састанак одржи свечано чим држава буде ослобођена немачке окупације... Мика то није дочекао, и друштво је пало у заборав... Друштво је имало и своју славу, то је била слава св. апостол Филимон, када би друштво једном у години угостило уз пригодно весеље своје домаћине и пријатеље...Мика Алас је, према несумњивом сведочењу његових пријатеља, полагао на то да се све друштвене традиције стриктно изврше...
Било би добро створити ново Друштво СУЗ, које не би било само свирачка дружина, песничка, уметничка, већ удружење грађана које би неговало живу традицију, оживљавало оно што је у њој било племенито, подстицајно, стваралачко, необично, и што би окупило много више чланова, и које би деловало не само у Београду, него и по читавој Србији, и свуда тамо где има Срба и других пријатеља. Чланови би, за почетак, могли бити уметници свих фела, али и обични честити људи, добротвори...Едиција ЗАВЕТИНЕ пружа подршку и подстиче већ неколико година оснивање удружења грађана које би се звало Друштво СУЗ. Придружите нам се!!!
= Директни контакт

Дугогодишњи сан Бошњака...Сабах у Истанбулу, подне у Новом Пазару, јација у Сарајеву...

Muradin Rebronjaпре око један сат

Надам се да ће у том "босанском дворишту", око трасе аутопута Београд - Сарајево, преовладати здрав разум па да иде овом јужном трасом преко Вишеграда и Фоче. Да спаја и Нови Пазар и Сарајево те да се оствари догогодишњи сан да неки Бошњак из Истанбула клања сабах (рађање новог дана) у Истанбулу, подне у Новом Пазару а јацију (завршетак дана) у Сарајеву. То и Нови Пазар и Сарајево, али и Турци, дугују Исах-бегу Исхаковићу, оснивачу Новог Пазара и Сарајева. А то што бисмо се ми Пазарци потрудили да путници остану неки дан у Пазар, идеално у његовом (Иса-беговом) хамаму а онда и неком хотелу, и да не хитају много, то се зове бизнис и развој туризма.

Један од коментара уз чланак:Шефови дипломатија: Односи Србије, Турске и БиХ на одличном нивоу