Тајни језик дрвећа
Дендрокронолози, стручњаци који се баве проучавањем годова користе податке с дебла како би сазнали нешто више о томе како се мењала клима. У добрим годинама, када у сезони раста дрвеће прима довољно топлине и влаге, стабла снажно расту, а њихови годови су широки. Када је лоше време, годови су посебно танки.
Код биљака које живе у тропском и суптропском подручју, где су услови мање-више уједначени, годови се не могу разграничити. Такође, код стабала која расту усправно, годови су концентрични, док су код оних која су коса и више хоризонтална, годови ексцентрични.
Проучавањем узорака годова код дуговечних стабала, дендокронолози су проанализирали 7.000 година и успели да израчунају тачне датуме догађаја из историје Земље, као што су на пример краћа раздобља ледених доба.... (из једног новинског чланка)
Пејсажи Мозамбика
Сурбита(р)
П Р И В А Т Н А ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА. П р е т п л а т а
понедељак, 13. фебруар 2017.
четвртак, 9. фебруар 2017.
уторак, 7. фебруар 2017.
Фотографска секција Оперативног одељења са седиштем у Солуну
Епопеја у Кадровима од милион речи Миља Краљ | 05. фебруар 2017. 22:28 |
Фотографска поставка изложбе "Сликари/ратници/сведоци", на основу трогодишњег истраживања Милене Марјановић. У 107 снимака, 26 домаћих и страних аутора, згусло се целокупно страдање Срба
Фотографска поставка изложбе "Сликари/ратници/сведоци", на основу трогодишњег истраживања Милене Марјановић. У 107 снимака, 26 домаћих и страних аутора, згусло се целокупно страдање Срба
ДА једна слика вреди хиљаду речи, већ у првим данима Великог рата, спознао је војвода Радомир Путник, после масакра над цивилима у Мачви и Подрињу који су починили Аустроугари револтирани због пораза у бици на Церу. Зато је потписао Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на бојишту.
Ово бележи Милена Марјановић, аутор сегмента о фотографијама, на репрезентативној изложби Музеја савремене уметности "Сликари / Ратници / Сведоци - сликарство и фоторафија у Србији 1914 - 1918", отвореној пре неколико дана у Галерији САНУ.
- Формацијско звање ратни сликар постојало је у српској војсци још у време балканских ратова, али Упутом су први пут у рату уведена правила за снимање на терену и документовање снимака, што је Врховну команду навело да почне да размишља о организованијој фотографској служби - објашњава, за "Новости", историчарка уметности која је три године посветила истраживању драматичне и узбудљиве грађе расуте по домаћим и светским збиркама, сведочанствима која више него милион речи говоре о страдању војске и становништва, збеговима, голготи, али и херојској борби и победи. - Није ми био циљ да правим историјски сегмент изложбе, иако поштујем фотографију као документ, већ да покажем колики је значај она имала у току рата.
Од прве ратне фотографије, снимка војника како стражари на Калемегдану 29. јуна 1914. до групног портрета Етнографско-историјске секције Краљевине СХС, на челу са Јованом Цвијићем, на Мировној конференцији у Паризу, у 107 кадрова згусла се читава епопеја
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Поучан коментар
култ урапре 8 месеци
Цркве су у Србији почеле да пропадају 1945. године, и зато нам је данас пропало све, а пре свега морал. И култура такође. У мом селу су "по ослобођењу"1945 године, полуписмени напредни другови побацали у сеоски бунар матичне књиге које су вођене за десетак села, летопис који се водио за неколико векова уназад, књигу свечара, архив, и све друго што се вековима чувало. Тако је уништена грађа и историјски извори за изучавање прошлости села, старији људи су помрли, података нема, и врло је тешко нешто утврдити записати о историји села. А то је област културе. А историја је исто што и жиле дрвету, ако су слабе и најмањи ветар ће га срушити. Изгледа да вама више смета што се обнавља по нека црква, него што су пропале фабрике, предузећа, опустела села, ничу се кафићи, кладионице, ријалити програми, и таблоидизује се цело друштво. - извор: чланак Уметници и спонзори/ Мирослав Тодоровић
ПРОВИДНА ИДЕОЛОГИЈА НЕСРЕЋНИКА И БЕЗБОЖНИКА

Многи треба ово да прочитају и утуве. ЛеЗ 0012782