СРОДНЕ ВЕСТИ

          ДА једна слика вреди хиљаду речи, већ у првим данима Великог рата, спознао је војвода Радомир Путник, после масакра над цивилима у Мачви и Подрињу који су починили Аустроугари револтирани због пораза у бици на Церу. Зато је потписао Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на бојишту.
          Ово бележи Милена Марјановић, аутор сегмента о фотографијама, на репрезентативној изложби Музеја савремене уметности "Сликари / Ратници / Сведоци - сликарство и фоторафија у Србији 1914 - 1918", отвореној пре неколико дана у Галерији САНУ.
          - Формацијско звање ратни сликар постојало је у српској војсци још у време балканских ратова, али Упутом су први пут у рату уведена правила за снимање на терену и документовање снимака, што је Врховну команду навело да почне да размишља о организованијој фотографској служби - објашњава, за "Новости", историчарка уметности која је три године посветила истраживању драматичне и узбудљиве грађе расуте по домаћим и светским збиркама, сведочанствима која више него милион речи говоре о страдању војске и становништва, збеговима, голготи, али и херојској борби и победи. - Није ми био циљ да правим историјски сегмент изложбе, иако поштујем фотографију као документ, већ да покажем колики је значај она имала у току рата.
          Од прве ратне фотографије, снимка војника како стражари на Калемегдану 29. јуна 1914. до групног портрета Етнографско-историјске секције Краљевине СХС, на челу са Јованом Цвијићем, на Мировној конференцији у Паризу, у 107 кадрова згусла се читава епопеја