Цвет беле бундеве, Заветине,лето 2016. |
1.
Вратих се из Канаде
Иза четрдесет лета.
Газим стазама младости
- дамарам душом и телом.
Сину дуга са Вагана
До Црног врха Капавице.
Устрептах под луком
њеним
- дамарам душом
и телом.
Спектар дуге премости
луком
Суморову и
Милугору.
Указаше се стопе
љубави
- дамарам душом
и телом.
Сваке недеље тог
лета
Дамарао сам на
Дебелом брду
у недрима доловских
кошута
- дамарам душом
и телом.
У колу моме из
околних села,
догиздале и
кошуте градске,
стасите моме Зете
и Војводине
- дамарам душом
и телом.
Очи кошута, груди
и половине
Мамеуза врелог
јелена полом
Међ Бачкопољком
и Никшићанком
- дамарам душом
и телом.
Газим Милогору
крај Никшићанке,
у ритму разиграних нам тела
ко сваки јелен
и кошута
- дамарам душом
и телом.
2
Загрљени јелен
и кошута
Скачу по жбуњу
и камењу.
Мекотну траву пронађоше
- ко сваки јелен
и кошута.
Страстидамарају
у грљењу,
љубљењу и миловању
свуда, ал’се не
парише
- ко сваки јелен
и кошута.
У жару недељних
жудњи,
ал’ лето жарко
мину,
а онисе не парише
- ко сваки јелен
и кошута.
Одскочи јелен од
чедне срне
За зовомтела Бачкопољке.
Никшићка вила запева
- ко свака остављена
кошута:
”Мој драгане,
из ината,
Млађега ти волим
брата”
и ускочи у
седло братовог ждрала
- ко свака остављена
кошута.
3.
Стојим под луком дуге
- моста без ивера
-
који споји Милогору
и Суморову гору.
Стојим на Дебелом
брду
с одболом зова
младости,
- ко сваки срндаћ
стари.
А одбол онај стари
не јењава
Што се спарио није
Са милом кошутом
својом
- ко сваки јелен
и кошута.