Тајни језик дрвећа

Дендрокронолози, стручњаци који се баве проучавањем годова користе податке с дебла како би сазнали нешто више о томе како се мењала клима. У добрим годинама, када у сезони раста дрвеће прима довољно топлине и влаге, стабла снажно расту, а њихови годови су широки. Када је лоше време, годови су посебно танки. Код биљака које живе у тропском и суптропском подручју, где су услови мање-више уједначени, годови се не могу разграничити. Такође, код стабала која расту усправно, годови су концентрични, док су код оних која су коса и више хоризонтална, годови ексцентрични. Проучавањем узорака годова код дуговечних стабала, дендокронолози су проанализирали 7.000 година и успели да израчунају тачне датуме догађаја из историје Земље, као што су на пример краћа раздобља ледених доба.... (из једног новинског чланка)

П Р И В А Т Н А ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА. П р е т п л а т а

П Р И В А Т Н А ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА. П р е т п л а т а
ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ - Сабрани радови Белатукадруза. - ОБАВЕШТЕЊЕ Овај блог је отворен само за позване читаоце и посетиоце, и претплатнике..Годишња претплата на ову дигиталну библиотеку износи 2000,00 дин. Претплатник има право и на слободан приступ и читање још четири блога по свом избору

петак, 23. септембар 2011.

ЦИТАТ. Синови риђе иловаче, дух и природа


Старац, гробље; поглед на панораму  Мишљеновца. Снимак: Иван Лукић, лето 2011.

            “…..О синови риђе иловаче! Кад сте већ тако догматично поверовали у природино здравље, зашто нисте објавили и две конзеквенце тога, – о не, него две примесе, на име : да не верујете више у дух човека, и да верујете у дух природе? Јер из духа, и само из духа, кључа здравље. Одричући лековитост у себи, одрекли сте духа у себи. Одричући дух у природи, како можете признати лековитост природе? За то ће вам јагњци бити судије у дан расплате…
            Наметнули сте себе за идоле целој природи око себе, и целу природу позвали сте на заклање. У страху бежи цела природа од наметнутих идола, но ви је хватате и приносите себи на жртву.
            И миришете крв њену, и срчете утробу њену, ради здравља свога – ради здравља болесних богова? (….)“
             Николај Велимировић: ТЕШКО ТЕБИ, ВИТСАИДО!  ( „Речи о Свечовеку, 3. изд., Шабац, 1988, стр. 238 – 239).
________________________________
     

понедељак, 19. септембар 2011.

ПОЛАКО ЗРИМ / Јевросима Ристовић


Белатукадруз деведесетих минулог века,
чекајући да се појаве нови песници




Полако зрим
прикупљам искуство
биљног и животињског света
у кошницу века
у коштицу лека
Вода коју носим
претвара се у мисли
Дивим се светлости што
од мене постаје
Уздаху јер се брже
размножава од радости
Плетем вече драги мој
да одложим долазак ноћи
Опрашујем невидљив коров
свемира

Извор: Шумадијске метафоре, 2011

недеља, 12. јун 2011.

ОТВОРИ ОЧИ / Слободан Бранковић


Зуква, Мишљеновац. Знак препознавања

 Буди се!
Не, то није Буди се исток и запад.
Твој ваздух,
Који само што ниси удахнуо,
Управо су отровали.
Дрво, које дише за тебе,
Секу. Дивљину, прапостојбину затиру.
Нема воде кад ти се осуши језик.
Ни леда за виски у великој чаши.
Отвори очи.
Дошао на свет, крај Фукушиме,
Зека без ушију.
О, Ти, који не можеш више да стигнеш

Ни свој све убрзанији живот.
А кад прође, ни да махне.
Горе-доле, небо-земља,
Постаје пут прашине.
Каква тескоба и под земљом?
Човече, куда? Даље?
Ти, који си у времену
И од времена...
Са Богом у себи,
Какав простор, бескрај,
А тако си мали под звездама.

четвртак, 2. јун 2011.

КЊИЖЕВНИЦА ИВАНКА КОСАНИЋ КАО КРИТИЧАРКА


Промоција књиге:Трагом књижевног лука

КЊИЖЕВНИЦА
ИВАНКА КОСАНИЋ КАО КРИТИЧАРКА ИЛИ
ПУТОКАЗИ У НЕВИДЉИВО

Ко би песника да схвати,  тај /
мора поћи у песников крај ( Гете),

а ко би  да разуме  стваралаштво Иванке Косанић  (жене од књиге и културе) треба да прочита њену књигу „Крајем недеље“.  То је књига записа  који су својеврсна документарна проза, књига кратких прича или како то ауторка у упутној напомени „Пре читања“ пише:
„У избору од четрдесет и осам мини есеја – записа сажето, углавном озбиљно, понекад са духовитим отклоном, као слика о нама и нашем менталитету, бележена је културна свакодневица у преломном и кризном времену друштвене стварности, што је утицало и на културу.“
Записи, иако их ауторка назива  и  колумнама мини есејима су својеврсне приче о нама, нашем времену, настали  1995. и 1996. Они су и ауторкина исповест, њена духовна биографија, јер писац и када пише о другима пише о себи.
Они су белег једног времена, потврда, како то ауторка истиче трага о времену, доказ о постојању......
                                                                                                                       Мирослав Тодоровић

петак, 20. мај 2011.

BEZLIČNI KVADRAT / ZORAN M. MANDIĆ


Mandić

(prilog istoriji trule jabuke)

Da
Pisanje je znanje o sebi
ponekad pesma
mala molitva za trulu
Jabuku
često izluđujuća duga
Rečenica
Ogromna je
Garderoba sumnje
Reči proze
Katkad se učini da je to
mesto oblačenja za sve
Ljude koji dolaze
Za sve
Ljude koji odlaze
Znanje o sebi nagovara na
pominjanja brojnih detalja iz
Fascikli vremena
odloženih u soške prostora
razbacanih po odvojenim
sobama za radost 
Tugu
Slike
Da
Svet je zaklonjen velom
Tajne
Znanja o sebi
Miran duh neznanja
ne podleže analizi..............


петак, 15. април 2011.

(PO)BEDNIK / Zoran M. Mandić


Pesnici A. Lukić i ZOKS

(Apokrif o postavljanju savetnika)

Diktatori su smešni
Boje se udruživanja senki
Ne znaju sami sebi da pruže
Otpor
Ne veruju savetima neurologa
Neprestano optužuju sve
mašine za prečišćavanje
vazduha koji krijući udušu
pancir maske za lice
lager liste okačene na zidovima
prepunih podzemnih magacina
Najstrašnije je što ne razumeju
jezik nevolje
Na odmetnute predmete jurišaju u
oklopnim vozilima
Nasumice pucaju na sve što se kreće
Razorni muk sa pustih ulica
ignoriše njihov rat
Svet kukaca je povukao svoje
ambasadore iz njihovih dvorišta
povučeni su i konzuli iz pacovskih kanala---


Videti više: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/iz-novih-rukopisa-zorana-mandica/pobednik

понедељак, 4. април 2011.

Prosvetljenje / Andy Rooney


Мишљеновац. Зуква. родно место Заветина
Ako nađes vremena ovo pročitati, obećavam ti da ćes doći do prosvetljenja. Ono što je obuhvaćeno tekstom, naš je svakodnevni život.

Napisao Andy Rooney, čovek koji ima dar reći toliko puno sa tako malo reči. Uživaj ...

Naučio sam . Najbolja učionica na svetu pod nogama je starije osobe.

Naučio sam . Kada voliš, to se vidi.

Naučio sam . Ako mi samo jedna osoba kaže "ulepšao si mi dan" ulepšala mi je dan.

Naučio sam . Usnulo dete u naručju najmirniji je osećaj na svetu.

Naučio sam . Biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu.

четвртак, 10. фебруар 2011.

Академија алхемије, Писмо подршке из Ниша. Тодоровић


Ниш, 10. фебруар 2011.
Драги Имењаче, достојан славе будет,
           
      очекивао сам да ћеш нешто покренути, заталасати „мртво море“, променити тако да ме није изненадило оснивање Академије...  Нека је срећно и дуговечно и ово прегнуће. Да се посрећи, да будеш као Оснивач не само у-памћен него и узор како треба радити.
Одавно сам фасциниран Твојом енергијом, стваралачком , издавачком... а често имам на уму Пејчићеве речи, изречене приликом једне наше  нишке шетње, „како си ти свима нама пример како се треба односити према стварању“. Када год клонем духом и када ме притисне  сумња у сврху бављења овим „проклетим занатом списатељским“ сетим се твог рада и импозантног опуса, Библиотеке Лукић. Мислим, надам да се  не варам, да пролази време литературе о ничему, литературе у служби владајуће идеологије и наручених тема, да ће твоје  и књиге оних писаца, књиге овог живота и времена изађи на видело. Да ће оне вратити  достојанство књиге и обездушеном народу вратити душу и учинити да живот има смисла. О томе сам написао и текст који ти шаљем на читање. Надам се, драги Пријатељу, да је време  литерарних мешетара прошло, тешим се да су се и кланови заморили  протежирајући своје  пајташе, да су видели где их је довео узалудни посао обмане. Једна твоја песма казује, и, о томе:

„Многи људи имају много више амбиција него карактера.
Сећам се оног обора покрај Пека покривеног
зђубросаном сламом из које лети расту
струкови пепељуке, дивљег патлиџана и сунцкрет.
Тога се боље сећам него иједне књиге
песника које су сматрали значајним...“
(Унех ову песму у мој дневник: Листови на ветру)

Ето, поново сам у Твом и мом Вилајету. Нађем и „своје“ теме. Имам  сличан, лирски, запис настао у прошлом веку.Свако ново читање  ми дарује други  доживљај и увећава број антологијских песама.
Ето шта све може поезија.
Ова  ће имати читаоце јер је поезија српског тла и живота.


https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=ZGVmYXVsdGRvbWFpbnx6YXZldGluZWFncmVnYXR8Z3g6NTU2ZTY0ODFlNjllYmEwYg&pli=1

уторак, 18. јануар 2011.

Бургије из новина

Коверат пун исечака, ин. бр. 284,
Фондација Михаило Петровић Алас
Михаило Петровић Алас је годинама, читавог свог живота, пажљиви читао штампу - како страну, тако и нашу, српску и југословенску. Редовно је скупљао исечке из новина. Тако и крајем Првог светског рата. Постоји један коверат, баш тако и насловљен: Бургије из новина.
     То су углавном исечци из новина на француском, или немачком. Има ту веома занимљивих ствари. Било би добро када би се нашао неко ко би понешто од тих новинских исечака из стране штампе превео на српски. Неки исечци су стари 90 и више година. Понављамо, професор Петровић је био пажљив и интелигентан читалац, ренесансни дух - у правом смислу речи: математичар, песник, есејист, рибар, привредник, виолиниста, шеф оркестра, иницијатор изгубљене књиге СУЗ, која је настајала баш од новинских исечака - смешних новинских чланака...
Разне бургије, са напоменом на маргини . рукопис  Михаила Петровића (2)
Заветине ће,  почети да обелодањују полако понеке "бургије" и белешке, писма, и друге рукописе, које је рођена сестра Петровићева,  Мара, уд. за професора Ж. Перића, сачувала од заборава... Узгред да додамо, да је позадина овог блога поплочана фотографијом  Сорбоне са разгледница из колекције Михаила Петровића Аласа, што су све сачували најодговорнији у фамилији великог математичара...

Поучан коментар

култ урапре 8 месеци
Цркве су у Србији почеле да пропадају 1945. године, и зато нам је данас пропало све, а пре свега морал. И култура такође. У мом селу су "по ослобођењу"1945 године, полуписмени напредни другови побацали у сеоски бунар матичне књиге које су вођене за десетак села, летопис који се водио за неколико векова уназад, књигу свечара, архив, и све друго што се вековима чувало. Тако је уништена грађа и историјски извори за изучавање прошлости села, старији људи су помрли, података нема, и врло је тешко нешто утврдити записати о историји села. А то је област културе. А историја је исто што и жиле дрвету, ако су слабе и најмањи ветар ће га срушити. Изгледа да вама више смета што се обнавља по нека црква, него што су пропале фабрике, предузећа, опустела села, ничу се кафићи, кладионице, ријалити програми, и таблоидизује се цело друштво. - извор: чланак Уметници и спонзори/ Мирослав Тодоровић

ПРОВИДНА ИДЕОЛОГИЈА НЕСРЕЋНИКА И БЕЗБОЖНИКА

ПРОВИДНА ИДЕОЛОГИЈА НЕСРЕЋНИКА И БЕЗБОЖНИКА
Многи треба ово да прочитају и утуве. ЛеЗ 0012782