Старац, гробље; поглед на панораму Мишљеновца. Снимак: Иван Лукић, лето 2011. |
“…..О синови риђе иловаче! Кад сте већ тако догматично поверовали у природино здравље, зашто нисте објавили и две конзеквенце тога, – о не, него две примесе, на име : да не верујете више у дух човека, и да верујете у дух природе? Јер из духа, и само из духа, кључа здравље. Одричући лековитост у себи, одрекли сте духа у себи. Одричући дух у природи, како можете признати лековитост природе? За то ће вам јагњци бити судије у дан расплате…
Наметнули сте себе за идоле целој природи око себе, и целу природу позвали сте на заклање. У страху бежи цела природа од наметнутих идола, но ви је хватате и приносите себи на жртву.
И миришете крв њену, и срчете утробу њену, ради здравља свога – ради здравља болесних богова? (….)“
Николај Велимировић: ТЕШКО ТЕБИ, ВИТСАИДО! ( „Речи о Свечовеку, 3. изд., Шабац, 1988, стр. 238 – 239).
________________________________