СРОДНЕ ВЕСТИ

          РИЈЕЧКА књижевница и колумнисткиња Ведрана Рудан, популарна бар колико и контроверзна, не пропушта прилику да "оплете" и по нашим, а превасходно по хрватским политичарима, и да о свему што нас окружује и "жуља", било то слављење "Олује", Милановић или црква, изрази своје мишљење. Ведрана то ради јасно, гласно, бескомпромисно, без длаке на језику, уз обиље сочних израза, на радост армије читалаца, које је управо стигла да обрадује и новим романом "Мушкарац у грлу" који ју је "катапултирао" на сам врх листе најпродаванијих аутора "Лагуне". 
          * Шта "Мушкарац у грлу" ново, другачије, или потребно говори читаоцима?
          - Ја својим књигама никад ништа не "поручујем". Причам приче без поруке. Ипак, свака је моја књига другачија, не волим писце који читав живот пишу исту књигу. Ова књига се разликује од других по томе што се у њој много јаче чује мушки глас. Често разговарам са углавном млађим мушкарцима, и запањује ме кад чујем колико су несрећни и несигурни у везама са модерним, младим, јаким женама. Ово је књига о немогућности комуникације међу људима који се воле и о томе да и мушкарци могу бити играчке у рукама жена, данас, чешће него што се мисли. И то ме радује. Жене данас напуштају своје партнере, често се уопште не осврћу и своје промашене везе не анализирају годинама, онако како су то чиниле жене моје генерације. Родила сам се педесет година прерано.
          * Да ли је прича о мушкарцима и женама, баш зато што је вечна и што покреће свет, "већа" и од "највеће" теме?
          - По мени је тема односа мушкарца и жене, односа двеју партнерки или мушкарца и мушкарца, кад говоримо о љубави, једина, права, вечна тема. Све остало су варијације. Мене је у животу увек покретала само љубав према мушкарцу.
          Све ј...., све осим љубави!
          * Стиче се утисак да сте лично ипак пронашли своју брачну срећу - шта су предуслови за хармонију у браку? Верујете ли у брак? Зашто та форма заједнице опстаје?
          - Брак је институција која оном вештијем у вези омогућује да оног другог одере до голе коже, кад пукне љубав. Брак је веза која помаже држави и цркви да те држе под контролом. Кад си у браку, од тебе се очекује да имаш децу, плаћаш порезе и враћаш кредите. Брак данас нема никаквог смисла осим за глупаче које мисле да је указање у венчаници остварење њеног животног сна. Ја сам срећна у браку, али мој је брак само формални оквир за љубав. Да између нас двоје пукне љубав, изашла бих из брака истог часа. Модерна жена не би требало да се удаје. Чему бацање силне лове на музику, храњење стотине људи које најчешће видиш тад и никад више, махање марамом, бљување и ревање до зоре? Живот је прекратак да би га жена провела само уз један пар мушких, длакавих ногу. Вреди и обрнуто. Кад је обрнуто, ноге су бездлаке.
          * Сматрате ли да жене, на хрватској и српској политичкој сцени, на јавним функцијама, остварују успех уколико се понашају по "мушким стандардима"? Које жене сматрате успешним?
          - Нисам приметила да жене у Хрватској или у Србији остварују било какав "успех". Ако је успех седети у парламенту или Сабору, смешкати се и показивати голе ноге, онда је то успех. Ја мислим да је успех кад имаш лову, власт и моћ. Грађанке ваше и наше земље милион миља далеко су од успеха. Далеко су јер не схватају да су мужјаци наши непријатељи, да бисмо с њима морале оштрије, да наша срећа није оно што нам говоре црква и држава, троје деце и један мушкарац. Наша срећа чучи у спознаји да постоји и живот без мушкарца. Кад мушкарце схватимо само као средство за испуњавање свих наших жеља а не смисао живота, стећи ћемо моћ. Не волимо се, ми жене, ту је кључ свих наших проблема.
          Фото Танјуг
          * Постоји ли, ма где, нека жена којој се дивите?
          - Има жена којима се дивим. То су све оне које живе у миру са самима собом. Душевни мир је оно што човека чини срећним. Ако можеш себи објаснити да живиш само једном, да нема поправног, да увек постоји излаз, да ништа није онолико црно колико ти се чини, да си и већа и јача него мислиш, свака ти част. Дивим се женама борцима. Женама које побеђују сиромаштво, болест, несрећу, женама које верују у себе и које никад не посустају. Док будем жива, дивићу се мојој покојној нани Тилди. Погинула су јој два мужа, изгубила је дете, у рату су јој Немци до темеља запалили кућу, умро јој је унук у тринаестој години, никад није изгубила дух и способност да верује у победу. Још ми у ушима звони њен смех. Нажалост, немам њену снагу.
          * Одређујете ли се политички? Јесте ли левичар? Да ли бисте себе назвали патриотом? Постоји ли иједан политичар коме верујете, у кога верујете?
          - Нисам "левичар" и не знам шта је то. Нисам ни "патриота" јер се по правилу не слажем с оним како се понаша моја "патрија". Кад кажем "домовина" увек ми на памет падну политичари. У животу нисам срела политичара с којим бих пожелела да попијем кафу. О свима њима, ма где живели, мислим све најгоре, јер не би били политичари да су часни људи. Политичари су најгаднија бића на свету. Ништа им свето није осим њихове њушке на екрану. Гаде ми се те сподобе, обилазим их у широком кругу и о њима, кад год могу, пишем све најгоре.
          * Сматрате ли вечно "надметање" између Срба и Хрвата бесмисленим, јесу ли корени међусобне нетрпељивости између наших народа у (превеликој) сличности или (премалим) разликама?
          - Наравно да је сукоб између наша два народа бесмислен иако га ја не бих назвала "народним". Сукобљавају се наше "вође" којима је ригање по Србима или Хрватима једини план за боље сутра. Обични људи не могу спречити ни "ратовање" ни ратовање, јер су топовско месо у свакој врсти рата. Не можеш бити и херој и борац за голи опстанак, што сви ми обични тренутно јесмо. Не бисмо смели наседати на с.... у медијима и напете вратне жиле наших и ваших букача. Не боре се они ни за Србе ни за Хрвате. Једноставно мисле да би својој курви требало да купе нову огрлицу. У миру је то много, много теже.

          Фото Танјуг
          * Јесте ли феминисткиња?
          - Наравно да сам феминисткиња, иако то данас не звучи гордо. Постоји теза да су жене равноправне и да је свака борба за женска права у демократској земљи чиста перверзија. Не верујем у демократију, ако је демократија власт народа, и још нисам чула за земљу у којој она цвета. Жене су више или мање свугде у свету бића нижег реда. Зарађују мање, раде више, силују их, млате, убијају. Мушкарци по правилу за злочин над женама не одговарају јер и држава жену третира пре свега као власништво мушкарца. Сто пута сам рекла, ипак ћу поновити, решићемо проблем кад престанемо рађати. Деца су нам оков око ногу. Данас је у науци све могуће. Да ми престанемо рађати, рађали би мушкарци. Они мисле да ратова никад доста, па кад је тако, нека рађају војнике. Ми, слободне, можемо гледати како гину њихова деца, лакирати нокте, дрогирати се и причати који облик мушке гузице нам се највише свиђа.

          ПИСАЦ КОЈИ ПСУЈЕ
          * Шта бисте одговорили, да икад пожелите да им одговорите, онима који су уверени да се све што имате, може рећи и без "псовки" и "вулгарних израза" од којих не презате? Сматрате ли да псовке повећавају могућност да речи чују они који треба да их чују?
          - Никад ме није занимало шта неко има да ми каже и шта тај неко мисли о мом начину изражавања. Наравно да се све може рећи на стотину различитих начина и без иједне псовке. Није ми јасно зашто ја не бих псовала колико год ми је воља. Ако се то некоме не свиђа, има много начина да ме "избрише". Увек угађам само себи. Боли ме шта други о мени мисле и говоре. Ето вам прилике да напишете "к...." и будете права госпођа. Свима ћете се свидети. Мислим да псовке саме по себи тексту не дају ни снагу ни лепоту. Нисам добар писац зато што псујем, ја сам добар писац који псује