СРОДНЕ ВЕСТИ

          НАГРАДА "Бела Лугоши" коју за изузетан допринос хорор уметности први пут додељује "Дед лејк фестивал" на Палићу, припала је редитељу Ђорђу Кадијевићу (83), аутору култних филмова "Лептирица" и "Свето место". - Нисам очекивао ову награду, не очекујем више ништа јер је моје време прошло. Надобијао сам се награда, што домаћих, што страних, а ово признање никоме до сада није додељено и захвалан сам што су ме се сетили и удостојили ме њега - каже, за "Новости", Кадијевић. - Српски хорор не постоји у правом смислу речи. Нико не зна где је српски филм, а још мање где је српски хорор. Хорор је у стварности, живимо у периоду ублаженог хорора а пролазили смо кроз аутентичне хорорске периоде. Правио сам филмове о вампирима знајући да их данас нема, побегли су када су видели шта људи раде
          .
          Његова "Лептирица", рађена по мотивима приповетке Милована Глишића, иако са њом и нема баш пуно везе, сврстана је међу три најстрашнија филма свих времена, тик иза "Психа" и "Ноћи вештица". Ипак, када за њега кажу да је правио типичне хорор филмове, Кадијевић се озбиљно наљути, јер своје филмове сврстава у домен поетске фантастике.
          - А зашто сам правио такве филмове ни сам не знам, изгледа да сам то увек носио у себи. Хорор је комерцијални жанр и увек има неко реално покриће и циљ му је изнуђивање страха код гледалаца и нема везе са оним што чини филмску фантастику - поручује Кадијевић. - Међутим, српска публика још увек није формирала јасан филмски критеријум и, сем часних појединаца, тешко разликује филмске жанрове. Најпре треба да изградимо публику која ће бити у стању да разликује филмске жанрове и да ужива. Сада смо на много нижем нивоу у култури него што смо били у Титовом периоду. Тада се могла наћи публика која би направила разлику између хорора и неког ратног жанра, између физичког, материјалног и метафизички страшног.
          У својим филмовима, Кадијевић је увек бежао од неких типичних мотива и општих места, што им је донекле и допринело да они постану ванвременски.
          - Ако нешто може да застари у уметности то је нешто што је превише актуелно. Атуелност има кратак век и треба ићи на оно што је блиско сваком човеку и изван ограничених периода времена и што је увек могуће поново узети у рецепцију - поручује познати редитељ.

          "ХАРОН" МЕКСИЧКОМ ФИЛМУ
          ПОБЕДНИК интернационалног фестивала хорор филмова Dead Lake на Палићу је редитељ Адријан Гарсија Бољијано, са остварењем Scherzo Diabolico.
          Мексичком аутору припала је награда "Харон" за најбољи филм, а свечано је уручена Џулијану Ричардсу, његовом интернационалном дистрибитеру.
          У изузетно доброј такмичарској селекцији, како су истакли чланови жирија, Специјално признање освојио је шведски филм Sensoria Кристијана Хелмана.
          Р. Р.
          КУЛТ БАРБАРОГЕНИЈЕ
          ПО струци историчар уметности, Ђорђе Кадијевић се више од пола века бави ликовном критиком. Због тога је, како каже, често наилазио на проблеме:
          - Код нас још увек влада оно што је Крлежа звао "култ барбарогеније" - величање варварске изворности. Волимо да окачимо на себе титулу, да се зна ко је шта, а ако је неко мало више, то је већ разлог за љутњу. Не могу се правити озбиљне ствари, ако поред филма не познајете и друге видове знања, тек онда може да настане велико синтетичко уметничко дело.