Тајни језик дрвећа

Дендрокронолози, стручњаци који се баве проучавањем годова користе податке с дебла како би сазнали нешто више о томе како се мењала клима. У добрим годинама, када у сезони раста дрвеће прима довољно топлине и влаге, стабла снажно расту, а њихови годови су широки. Када је лоше време, годови су посебно танки. Код биљака које живе у тропском и суптропском подручју, где су услови мање-више уједначени, годови се не могу разграничити. Такође, код стабала која расту усправно, годови су концентрични, док су код оних која су коса и више хоризонтална, годови ексцентрични. Проучавањем узорака годова код дуговечних стабала, дендокронолози су проанализирали 7.000 година и успели да израчунају тачне датуме догађаја из историје Земље, као што су на пример краћа раздобља ледених доба.... (из једног новинског чланка)

П Р И В А Т Н А ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА. П р е т п л а т а

П Р И В А Т Н А ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА. П р е т п л а т а
ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ - Сабрани радови Белатукадруза. - ОБАВЕШТЕЊЕ Овај блог је отворен само за позване читаоце и посетиоце, и претплатнике..Годишња претплата на ову дигиталну библиотеку износи 2000,00 дин. Претплатник има право и на слободан приступ и читање још четири блога по свом избору

субота, 14. јануар 2023.

Мислим да је готово са тим...

 Нови прилози 

на тему Буђења...



   
Едиција Заветине
... Biti budan znači poznavati "mrak" a ne samo "svjetlo".
🐸Anoni 🐸 , su "izabrani" od Boga da "vode" Normane* do "spasa".
🐸Anoni vode bitke kojih većina nije ni svjesna.
🐸Anonii 🐸, su "izabrani" iz vrlo konkretnog razloga.... Nositi "Krst ✝ Istine" ma koliko bili progonjeni.

.....

петак, 13. јануар 2023.

Са нелагодом се сећам тог исечка времена од пре четири зиме....

Успомене? ДА, део, неизрецивога.

Ако све то није било оно што је требало да буде, и што сам мислио да јесте, само ме подсећа на Некрштене дане. (Део ових слика је настао, снимљен, на почетку Некрштених дана, 12. јануара 2019.)


 

 

 







ГООГЛ и Случај комедијант су удесили много тога.

У том градићу је било, осим неколико мањих језера, и јевреја, оних богатијих (и за шведске мере) (па можда и хазара?) , али мене су тада више занимале неке друге ствари, а међу њима, и потреба да се што пре вратим(о), на југ, у Србију.Све што је требало да видим, већ сам видео;на жалост не и феномен поларне светлости, и да чујем врискове у облацима неких душа умрлих, које се селе, како се верује, тамо изнад Северног пола; зашто баш тамо?

Већ су биле покидане многе везе са оним што је био мој живот до фебруара и јула 2016, тамо у Београду; све се покидало јер је било склоно кидању; и само је преостала та лепота шведских језера и шума, Севернога мора; и тог Анђела, Чувара, којег никада нисам могао схватити до краја. Са тим Анђелом, називао сам га "Северним", разговарао сам повремено, невешто, као што је и Сведенборг разговарао са својим анђелима, не у Шведској, у Лондону... 



 Волео сам то руменило, анђеоско; могао сам га миловати нежно руком, у даљини, али не, то није далеко, то је опет тамо иза тог дрвећа једно језеро крај кога је било толико садница борова, које смо могли да понесемо и пресадиумо у Србији. Анђели се, наравно, не баве пошумљавањем; они воде и штите. (И понекад су као дивна моћна душа, која је много тога препатила; и кроз ожиљке, бразгодине и трагове чворуга, проговарала је, као и кроз пијанство, нека лепота која је неизрецива.)

Али то небо, тамо, у Хилареду (Јужна Шведска), погледајте га само, како је суморно, тешко;чини се склоно паду, ровашено; ружно - као димови свих тих фабрика индустријализоване Шведске, од Хилареда до Кируне... Да сам Шведску видео пре своје 50. године, пре 2000. сигурно бих тамо и остао; али - анђела не бих срео! 



То су борове гране у води; која није дубока; најежим се, сада, када се суочим са тим потопљеним светом, не слутећи да ће и мој живот са  анђелом не тако далеко у будућности бити - потопљен, неком катастрофом, природном, или људском глупошћу изазваном.

Тај Анђео је био такав, какви многи други људи и жене који су прозујали кроз мој живот, нису били; јер како могу људи, такве какаве сам познавао - да буду као анђели? 

Тај Анђео је и сада на мом рамену, и после свега, и упркос свему - хвала Богу и Анђелу, Чувару.


Враћају ми се и ове слике - куда ме је водио Анђео; из 2018; који је имао око соколово, прецизније од ока најбољих фотографа; и некако рутински хватао и поспремао призоре, пределе, за некакав Архипелаг илузија, сећања, јер Анђео је и онда знао, што ја ни данас сасвим не знам...

Можда слике, бескрајни албуми, садрже неке детаље који могу значити и одговоре на многа питања.


Кад је неко у милости Анђела на овом свету, то је велики дар васељене; анђела ми је морао послати неко већи од Анђела...

Захвалан сам на свему. Јер је Анђео успео да потисне узастопне трагедије у мом животу; и да ме одвуче према неописивим призорима, и лепоти глечера, када се чини да јурим замрзнуте водпаде...

Анђео је био такво једно искушење, које је удесила нека виша сила, која је могла да нас подиже увис, све више и више према близинама поларне светлости...






Ову слику нисам снимио ја, већ Северни Анђео.



И читав низ других. Чини се да је тај Албум бескрајан не само према броју слика у њему, већ и по њиховим значењима....

Те слике на обалама језера у граду шведске краљице Урлике!











Никада нам те дивље птице нису прилазиле тако близу, као ту. Нигде другде!

.....

Јурећи - за дивљим паткама, лабудовима, галебовима, стизали смо и до залеђених водпада  и многе сате трошили у ходању кроз тишину и шум таласа, без речи. Јер ми смо се споразумевали само очима, погледима...



 Док их разгледам, сада, баш сада, кад ми у Србији, или барем ми у Хомољу, Звижду и Стигу, Подунављу имамо неку врсту зимског пролећа, ти залеђени водопади се топе - ето докле нас на крају крајева доводе успомене, и загонетно нестајање Анђела.


(Забележено трећег дана тзв. Некрштених дана (уочи дочека наше, Српске нове године, 13. 01.2023. )

Поучан коментар

култ урапре 8 месеци
Цркве су у Србији почеле да пропадају 1945. године, и зато нам је данас пропало све, а пре свега морал. И култура такође. У мом селу су "по ослобођењу"1945 године, полуписмени напредни другови побацали у сеоски бунар матичне књиге које су вођене за десетак села, летопис који се водио за неколико векова уназад, књигу свечара, архив, и све друго што се вековима чувало. Тако је уништена грађа и историјски извори за изучавање прошлости села, старији људи су помрли, података нема, и врло је тешко нешто утврдити записати о историји села. А то је област културе. А историја је исто што и жиле дрвету, ако су слабе и најмањи ветар ће га срушити. Изгледа да вама више смета што се обнавља по нека црква, него што су пропале фабрике, предузећа, опустела села, ничу се кафићи, кладионице, ријалити програми, и таблоидизује се цело друштво. - извор: чланак Уметници и спонзори/ Мирослав Тодоровић

ПРОВИДНА ИДЕОЛОГИЈА НЕСРЕЋНИКА И БЕЗБОЖНИКА

ПРОВИДНА ИДЕОЛОГИЈА НЕСРЕЋНИКА И БЕЗБОЖНИКА
Многи треба ово да прочитају и утуве. ЛеЗ 0012782