1.
Твоја реч слика све
Топлину ока и поруку сна
Моћна је коврџа у сплету сећања
Чини ми се да нема краја
Вртлогу осећаја док ти држим руку
На само један дуги трен
Б. Свркота |
Који увек изнова постаје срећни рефрен
2.
Чему да се надам
Већ је поноћ ту
У том сну нестају угарци
Ватрени остаци нестварне
Ведрине која ме пробуђеног милује
3.
Ко ми је подарио срећу
У тишини се пресабирам
И тако радостан лутам
Мислима неспутан