УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Да видимо и то чудо!

ЧИСТИЛИШТЕ.- Председнички избори својеврсно "чистилиште" за лидере на опозиционој сцени у Србији

Наиме, док је Саша Јанковић стекао капитал уз који би могао да прерасте у вођу опозиције, те шансе знатно су се смањиле за Вука Јеремића, који је у трку ушао као један од фаворита, а на циљ стигао четвртопласирани, иза тек рођене политичке звезде Луке Максимовића, са нешто више од 5,5 одсто гласова.

Озбиљно су уздрмане и позиције лидера радикала Војислава Шешеља, који је заузео пето место и практично пао испод цензуса, са око 4,5 одсто. А челницима ЛСВ и "Доста је било", Ненаду Чанку и Саши Радуловићу, прети опасност да остану без икаквог утицаја на политичкој сцени. Ни Бошко Обрадовић, лидер Двери, са нешто више од два одсто подршке, није славније прошао на председничким изборима.

Драгољуб Анђелковић, политички аналитичар, сматра да, као што се на изборима 2014. догодила сеча опозиционих партија, то ће се сада поновити, али када је реч о лидерима и странкама у настајању:

- Радуловић је буквално политички банкротирао. Јеремић, који је имао велике амбиције за повратак у политичку арену, освојио је скоро дупло мање од Максимовића. Бели је очигледно највише узео антисистемске бираче, и то из резервоара гласова који су раније одлазили Шешељу. Чак и Јанковић, који је остварио добар резултат, то је учинио јер је иза себе имао туђу војску - демократа.

Анђелковић каже да шеф ДС Драган Шутановац сигурно није спреман да се потпуно повуче и све заслуге препусти Јанковићу и да то може бити увод у сукоб између њих двојице. За Анђелковића је и Бели "звезда тренутка", који би могао изборни успех да искористи да направи партију, коју би, као "франшизу" препустио неком другом.

Међутим, Владимир Пејић, из агенције "Фактор плус", сматра да је Бели "окрњио" све опозиционе кандидате, а да је највише, можда и трећину подршке узео Радуловићу, а најмање Јанковићу. По Пејићевом мишљењу, Јеремићева грешка била је та што није имао фокус на одређену циљну групу бирача, већ је из сваке хтео да придобије гласове, па није добацио до онога што је било реално.

ЛИДЕР радикала Војислав Шешељ, који није изашао пред новинаре у изборној ноћи, за "Новости" каже да ће о будућим политичким плановима и изборним резултатима све рећи у четвртак, у седишту странке... - ЛеЗ 0010500

понедељак, 25. јул 2016.

Из "НЕЧИСТЕ СРБИЈЕ I " / Бела Тукадруз


ПОГОВОР књизи  
Бел
a Тукадруз 
НЕЧИСТА СРБИЈА
  I


КОМЕНТАР УЗ ДВЕ БЕЛЕШКЕ
на крају

Негде при крају часописне верзије романа Доктор Смрт¹
постоје две сликовите реченице² тачне у много чему.Из тих округа
прашине и паучине Србију неће извући потомци доминатора титоизма,
нити некакав хуманизам и демократизам српских писаца, већ, хоћу да
верујем, неке друге личности, које тек стасавају, као независне и
светске. Да таквих личности има у најмлађој генерацији, да ће их бити
све више, можда показују и две белешке на крају споменутог романа.Прву3
је написао јунак романа, другу његов млађи колега, рецензент4.
Та књига је - то ће временом бити признато - својом жестином
отворила дуго очекивани пут превредновања у српској књижевности
и култури. Та књига је показала шта је све опоганило и унередило
Србију 20. века.Напади на ову књигу су отпочели окаснело и подмукло.
Ти напади су дошли из очекиваног правца, од промашених
амбициозних људи, и очајника.5 Из маловарошког света.6
Превредновање се не може зауставити.Не могу га зауставити
непозвани.Јер нови живот и ново време траже нову савест за истине до
сада прећуткиване. Нека тако буде!

ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ: Сабрана Дела М. Лукића, књ. 6, Београд, Заветине, 2006.


__
1 ч. УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, 7-9 / 2002 - 10 - 11 / 2003, стр. 175 - 178

2 ...Живи а мртви, ето шта притиска Другу Србију, као сметови снега. Јер такви се хране, као и вампири, свежом крвљу. На насиљу је од Каина до Ирода, од Наполеона до Хитлера и Стаљина, саграђена кула уметности илузионизма, - пут који води у ћорсокак. Оруђе немоћних, пут немоћи, ето шта је Србију, скренуло са њеног древног, сељачког друма. Крв. (...) - стр.156
... Друга Србија говори вапајима из округа прашине и паучине, док њени
најгрлатији песници, помодни арлекини, трче за четвртим. Право име тога четвртог је -
Непостојећи. Никада нисам написао да ми имамо великих песника. - стр.157

3 Аутобиографска белешка аутора ове сторије. - Писац ове књиге рођен је 1959. године,
кад НИН-ова награда за роман године није додељена, подно Јухора. Прве четири године провео је уз бабу и деду (сељаке, због развода родитеља). Са балкона дедине куће, као мали, видео је одблеске сунца у реци у даљини. То је она мутна и велика река, највећа у Србији, на којој су етаблирарни српски писци доказивали свој патриотско - књижевни салто мортале. Мајка ми је шесдесетих година отишла трбухом за крухом у Шкотску, тамо је и мене повела у шестој. Од очуха сам научио енглески пред полазак у основну школу, а касније и немачки и француски. Док сам ишао у средњу школу, учио сам португалски, руски и грчки. Мој очух је сматрао да треба да студирам славистику, али ја сам, на инсистирање моје
  мајке, уписао стоматологију. И завршио сам је. Школске распусте сам проводио код бабе и деде у Србији, подно Јухора, све док нису помрли. Некако у то време умро ми је и очух. Узео сам његово презиме, ради успомене на њега, јер је много више за мене учинио, него мој отац рођени. Радио сам мало као стоматолог у Енглеској. Никад нисам мислио да ћу бити писац. Ни преводилац, упркос томе што поред српског говорим и пишем на још седам језика. Путовао сам као средњешколац у завичај мога покојног поочима, у Ирску, на Исланд; пропутовао сам Средоземље; видео сам Француску и Мароко, као студент, Египат и Мадагаскар; Русију и Јапан., САД. Бразил и Канаду. Црњански је певао о Суматри, а ја сам по њој корачао. Живот и судбина су ме упућивали на здраве зубе, а не на литературу.
Читао сам у оригиналу Шекспира, Бајрона и Шелија;
Џојса; Марсела Пруста; Пастернака; Фокнера и Елиота, Вирџинију Вулф и друге писце. Повремено сам читао и САБРАНА ДЕЛА Вука Караџића, бесумње највећег српског писца, од почетка до данас. Други српски писци су ми били досадни, нећу да им набрајам имена. Поседовао сам у својој библиотеци скоро све историје српске књижевности и све су  били - претенциозне и проблематичне. Све је прегазило време, чак и ону кратку историју професора  Петковића...Читајући понеке од књига савремених српских писаца, још тамо у Шкотској, повремено, почео сам и сам да пишем, онако за себе. Написао сам неколико књига, али ни једну нисам покушавао  да објавим. Ово је моја прва објављена књига. Када је моја мајка добила пензију, одлучила је да се врати  у завичај, у Србију, подно Јухора, у опустели дом покојног деде и бабе.. У најгоре време. Крајем деведесетих. И ја сам одлучио да се вратим, после бомбардовања Србије, 1999. године, али вратио сам се тек почетком 2001. године. Купио сам стан у ширем језгру Београда и отворио у њему зубарску ординацију. Нудио сам београдским часописима одломке из мојих написаних књига, под мојим именом и презименом мога правог оца, али никад ништа нису објавили. То јест, први мој рад је објавио уредник часописа ЗАВЕТИНЕ Плус ултра и то под псеудонимом. Заинтересовао сам се за уредника, тј. нашао у библиотеци неке од његових романа и књига песама; подстакли су ме, не само да пишем, него да почнем и да их преводим на енглески, немачки и француски. Дакле, почео сам откривати да имам и дара за преводиоца. Имам припремљених и преведених неколико избора песама и романа... Не очекујем никакве награде у овој земљи. Молим Бога да моја мајка што дуже поживи; викенде проводим са њом подно Јухора... Чиме ће се завршити моје писање? Чиме се може завршити ако не Богом и бескрајношћу? Прикован за земљу, сваки човек криком шаље своја болна питања у космичке сфере, поноре и пећине, рупе у облацима, и - ниоткуда еха, одјека. Одасвуд навире и нагрће на човека ћутање, мукло и готово подмукло. Видео сам трагедију српске књижевности 19. и 20. века, а посебно трагедију писаца припадника тзв. демократске линије, овејаних богобораца. У делима и најдаровитијих, таквих, видео сам, стигло се, донде докле је стигао човек прикован за земљу, за једно раздобље. Мало је међу њима Христових људи. Оних који су у Божјем ћутању налазили речите одговоре на своје муке и болове..
Ја од таквих немам шта да учим, нити сам икада и покушавао. Ето, то сматрам најважнијом
чињеницом своје биографије. - Крајем фебруара, 2003.
    
         Цела књига, 6. књига из Сабраних радова Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ) под насловом  НЕЧИСТА СРБИЈА  I ( на преко 200 стр. уобичајеног формата) већ неколико месеци уназад, може се преузети у целини (ПДФ) на кадермској мрежи, доступна је планетарно. то је књига есеја, критичке поезије. Довољно је кликнути овде.



Нема коментара: