УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Да видимо и то чудо!

ЧИСТИЛИШТЕ.- Председнички избори својеврсно "чистилиште" за лидере на опозиционој сцени у Србији

Наиме, док је Саша Јанковић стекао капитал уз који би могао да прерасте у вођу опозиције, те шансе знатно су се смањиле за Вука Јеремића, који је у трку ушао као један од фаворита, а на циљ стигао четвртопласирани, иза тек рођене политичке звезде Луке Максимовића, са нешто више од 5,5 одсто гласова.

Озбиљно су уздрмане и позиције лидера радикала Војислава Шешеља, који је заузео пето место и практично пао испод цензуса, са око 4,5 одсто. А челницима ЛСВ и "Доста је било", Ненаду Чанку и Саши Радуловићу, прети опасност да остану без икаквог утицаја на политичкој сцени. Ни Бошко Обрадовић, лидер Двери, са нешто више од два одсто подршке, није славније прошао на председничким изборима.

Драгољуб Анђелковић, политички аналитичар, сматра да, као што се на изборима 2014. догодила сеча опозиционих партија, то ће се сада поновити, али када је реч о лидерима и странкама у настајању:

- Радуловић је буквално политички банкротирао. Јеремић, који је имао велике амбиције за повратак у политичку арену, освојио је скоро дупло мање од Максимовића. Бели је очигледно највише узео антисистемске бираче, и то из резервоара гласова који су раније одлазили Шешељу. Чак и Јанковић, који је остварио добар резултат, то је учинио јер је иза себе имао туђу војску - демократа.

Анђелковић каже да шеф ДС Драган Шутановац сигурно није спреман да се потпуно повуче и све заслуге препусти Јанковићу и да то може бити увод у сукоб између њих двојице. За Анђелковића је и Бели "звезда тренутка", који би могао изборни успех да искористи да направи партију, коју би, као "франшизу" препустио неком другом.

Међутим, Владимир Пејић, из агенције "Фактор плус", сматра да је Бели "окрњио" све опозиционе кандидате, а да је највише, можда и трећину подршке узео Радуловићу, а најмање Јанковићу. По Пејићевом мишљењу, Јеремићева грешка била је та што није имао фокус на одређену циљну групу бирача, већ је из сваке хтео да придобије гласове, па није добацио до онога што је било реално.

ЛИДЕР радикала Војислав Шешељ, који није изашао пред новинаре у изборној ноћи, за "Новости" каже да ће о будућим политичким плановима и изборним резултатима све рећи у четвртак, у седишту странке... - ЛеЗ 0010500

четвртак, 13. август 2015.

Iz porodičnih arhiva

Nisam svoj život doživljavala kao preterano mučan, pa mi nije padalo ni na pamet da se odreknem obeležja sopstvenog identiteta.

Velika srpska književnica: Svetlana Velmar Janković
Ovo je napisala Svetlana Velmar Janković (1933–2014, Beograd) u knjizi „Prozraci 2” („Laguna”) koja je upravo izašla iz štampe. Nova knjiga naše književnice satkana je od rukopisa iz njene zaostavštine i dokumentarne građe koja se po prvi put objavljuje, a svetlo dana ugledala je zahvaljujući Žarku Rošulju, Svetlaninom suprugu.

Suprug priredio knjigu


- Još dok je bila u bolnici nameravala je i želela da se posveti tim rukopisima čim bude mogla - kaže gospodin Rošulj, i dodaje:
- Govorila je „to je moj život”, a taj se život nalazio u pet fascikli. Šta sam drugo mogao sem da im otvorim put do čitalaca. Ona bi nema sumnje još radila na tim rukopisima, a ja sam uz svesrdnu podršku urednika Dejana Mihajlovića i prvog čoveka „Lagune” Dejana Papića odlučio da knjizi pridodam i šesto poglavlje, nazvano „Iz porodičnih arhiva”, a koje sadrži Svetlaninu prepisku sa roditeljima, prijateljima, rođacima, fotografije, dokumentarnu građu. 

„Žigovi”, „Odskoci”, „Odasi”, „Ožiljci”, „Susreti” - nazivi su poglavlja u kojima Svetlana Velmar Janković svojim čudesnim perom ispisuje moment iz svog života ispisujući istovremeno portret jednog vremena, dragoceni doprinos istoriji književnosti i kulture i esej o životnoj snazi, elanu, studiju o ličnostima kojima je zakon opstanka jednako rad i znanje.

Posebno su uzbudljiva (po prvi puta objavljena) pisma njenog oca Vladimira Velmar Jankovića (Čaglić kod Pakraca, Austrougarska 1895. - Barselona 1976) pravnika, pisca, esejiste koji je za vreme Drugog svetskog rata bio u Nedićevoj vladi i kao takav posle rata živeo u izgnanstvu.

Uzbudljive prepiske


U pismima rođaku Protiću (1948, 49) piše i o svom angažovanju u kvislinškoj vladi (što je posebna tema), a u nizu više nego upečatljivih momenata izdvaja se i njegovo promišljanje o „slomu zapadne civilizacije i njenog prokapitalističkog hrišćanstva”, o budućnosti: ”Pitanje koje se u osnovi postavlja nije ono da li će pobediti Rusija ili Amerika, nego šta će biti posle sa masama. Da li će se njihov pritisak smanjiti, tojest, da li će Amerika, ako pobedi, moći da administrira, snabdeva i zaposli aziske milijone ili ne. Ako ne, nova faza pritiska je neizbežna, možda u težem obliku no dosada.”
Zatim o stanju u zemlji iz koje je ponikao, bio je ogorčen „profiterstvom političkih partija posle Prvog svetskog rata”, zalagao se za „socijalni konstruktivizam” (slobodnog, demokratičnog, socijalno zaštićenog i konstruktivnog čoveka i njegova prava), isticao: ”Ako u politici ne možemo da budemo silom prilika bespristrasni, ako u ekonomiji tražimo da se više oslonimo na „ideologiju“ bližeg i komotnijeg egoizma, duhovnu istoriju možemo da pišemo sa manje pristrasnosti i dogmatizma. A ona počinje sa uviđavnošću i sa razumevanjem ili je u protivnom nema i neće je biti”.

Mladost: Svetlana Velmar Janković kao devojka
Ćerka ministra
Nedićeve vlade

Posebna je tema kako je, kao ćerka ministra Nedićeve vlade, prolazila posle Drugog svetskog rata, a takoše i njena sestra i majka.

„Verovali ili ne, spaslo me je to što nisam bila član SK pa nisu imali odakle da me izbace”, stoji u pismu rođaku Protiću.
Uzbudljiva je potresna njena prepiska s ocem, s majkom (dok je bila na radnoj akciji), s drugaricama, s Borom Ćosićem… Godine 1974. umro joj je prvi muž, godinu dana zatim majka, 1976. otac, a potom je nastupio period od osam godina u kome nije mogla da piše.

Susret s ocem


O susretu s ocem, naravno van granica zemlje, piše: „Kad sam ponovo srela svog oca, posle dvadeset jedne godine, predstava iz detinjstva se raspala. Pamtila sam jakog, autoritarnog roditelja koji je stalno nešto zahtevao, pa i zamerao. Upoznala sam krhkog, sedog gospodina, neodoljivo šarmantnog, koji kao da je zaboravio i da zahteva i da zamera. Onaj prvi, iz pamćenja, budio je u meni nelagodnost i otpor; ovaj drugi, iz opipljive stvarnosti, izazvao je nežnost i želju da se družimo.”

Inspirativne su i zanimljive njene „rasprave” s Umbertom Ekom, Antonijem Tabukijem, Margerit Jursenar. 


Vladimir Velmar Janković
Najlepši trenutak
„Nešto promenjena politička klima i moj nešto - nabolje - promenjeni položaj u kulturnoj javnosti, doprineli su tome da tatina knjiga 'Pogled s Kalemegdana' prvi put, posle pola veka, može da bude ponovo objavljena. (…) Jedan od najlepših mojih trenutaka bio je onaj kad sam, u jesen 1991, na listi najčitanijih knjiga ugledala na drugom mestu tatin ‘Pogled s Kalemegdana‘ i, na petom mestu, svoj roman ‘Lagum‘...

Sanjali smo o tome da, jednom, zajedno prošetamo Kalemegdanom. Ali, taj san nam se, takav, nije ostvario; ostvario se u nešto izmenjenom obliku. Hvala Bogu na tome.“
   = izvor: Blic

Нема коментара:

Архива чланака