Нови прилози
на тему Буђења...
Trump zna da dolazi velika CIA, Pentagon, FBI, DOJ. Ovo je već počelo, a Pentagon je u kaosu dok se curenje nastavlja. Pentagon je duboko uključen u 2012-2013 u stvaranje i financiranje biološkog oružja Covid-19 i virusnih cjepiva, s njihovim vezama s CDC-om, Fauciem, Daszakom
Sve se svodi na rat, pranje novca i sotonistički sustav američkog ratnog industrijskog kompleksa. Pred vama je bio vrlo kompliciran plan koji je uključivao razotkrivanje sustava globalnog vojnog kompleksa i duboke države - plan koji uključuje otkrivanje SAD-a zarobljenih od strane domaćih operacija.
Sve to vodi do DARPA, Pentagona, CIA, fisa. Ovaj sud vodi DARPA (koji kontroliše CIA, Pentagon i FISA).
Ovo osnažuje vojne obavještajne službe duboke države, koje ilegalno zaobilaze Kongres, američke sudove i tri grane vlasti koji posjeduju vlastiti FISA sud.
Ovo daje CIA i Pentagonu moć da zarobe američke građane, političare, elitu, korporacije i korporacije u ucjenjivačkim operacijama.
Stvaraju vojne udare diljem svijeta i ruše zemlje i vlade, uključujući koristeći FISA za upravljanje stranim miješanjem u američke izbore.
Panika u Pentagonu dok Bijeli šeširi otkrivaju Pentagonov FISA režim duboke države
Нормани (норм. Nourmands, франц. Normands, лат. Normanni) су били народ који је у 10. и 11. вијеку дао своје име Нормандији, регији у Француској. Потомци су Нордијаца, пљачкаша и гусара из Данске, Исланда и Норвешке који су, под својим вођом Ролом, заклели се на вјерност краљу Западне Франачке Карлу III.[1] Кроз генерације асимилације и мијешања са локалним франачким и галороманским становништвом, њихови потомци ће постепено прихватити каролиншку културу Западне Франачке.[2] Препознатљиви културни и етнички идентитет Нормана појави у првој половини 10. вијека и наставио да се развија у наредним вијековима.[3]
Норманска династија је имала велики политички, културни и војни утицај на средњовјековну Европу, па чак и на Блиски исток.[4][5] Постали су чувени по свом боричком духу и својој побожности.[1] Усвојили су галоромански језик, а њихов дијалект познат као нормански или нормански француски, постаје важан књижевни језик. Војводство Нормандија, које је настало споразумом са француском круном, било је велики феуд средњовјековне Француске. Ричардом I уводи феудализам у Нормандију или га знатно проширује.[6][7] Нормани су остали запажени и због своје културе, која се одликује јединственом романском архитектуром и музичком традицијом, као и због војних достигнућа и иновација. Руђер II, нормански авантуриста, основао је Краљевство Сицилија након освајања јужне Италије од Сарацена и Византијаца, а експедиција у име војводе Вилијама I довела је до освајања Енглеске у бици код Хејстингса 1066. године.[8]Нормани (норм. Nourmands, франц. Normands, лат. Normanni) су били народ који је у 10. и 11. вијеку дао своје име Нормандији, регији у Француској. Потомци су Нордијаца, пљачкаша и гусара из Данске, Исланда и Норвешке који су, под својим вођом Ролом, заклели се на вјерност краљу Западне Франачке Карлу III.[1] Кроз генерације асимилације и мијешања са локалним франачким и галороманским становништвом, њихови потомци ће постепено прихватити каролиншку културу Западне Франачке.[2] Препознатљиви културни и етнички идентитет Нормана појави у првој половини 10. вијека и наставио да се развија у наредним вијековима.[3]
Норманска династија је имала велики политички, културни и војни утицај на средњовјековну Европу, па чак и на Блиски исток.[4][5] Постали су чувени по свом боричком духу и својој побожности.[1] Усвојили су галоромански језик, а њихов дијалект познат као нормански или нормански француски, постаје важан књижевни језик. Војводство Нормандија, које је настало споразумом са француском круном, било је велики феуд средњовјековне Француске. Ричардом I уводи феудализам у Нормандију или га знатно проширује.[6][7] Нормани су остали запажени и због своје културе, која се одликује јединственом романском архитектуром и музичком традицијом, као и због војних достигнућа и иновација. Руђер II, нормански авантуриста, основао је Краљевство Сицилија након освајања јужне Италије од Сарацена и Византијаца, а експедиција у име војводе Вилијама I довела је до освајања Енглеске у бици код Хејстингса 1066. године.[8]