Успомене? ДА, део, неизрецивога.
Ако све то није било оно што је требало да буде, и што сам мислио да јесте, само ме подсећа на Некрштене дане. (Део ових слика је настао, снимљен, на почетку Некрштених дана, 12. јануара 2019.)
ГООГЛ и Случај комедијант су удесили много тога.
У том градићу је било, осим неколико мањих језера, и јевреја, оних богатијих (и за шведске мере) (па можда и хазара?) , али мене су тада више занимале неке друге ствари, а међу њима, и потреба да се што пре вратим(о), на југ, у Србију.Све што је требало да видим, већ сам видео;на жалост не и феномен поларне светлости, и да чујем врискове у облацима неких душа умрлих, које се селе, како се верује, тамо изнад Северног пола; зашто баш тамо?
Већ су биле покидане многе везе са оним што је био мој живот до фебруара и јула 2016, тамо у Београду; све се покидало јер је било склоно кидању; и само је преостала та лепота шведских језера и шума, Севернога мора; и тог Анђела, Чувара, којег никада нисам могао схватити до краја. Са тим Анђелом, називао сам га "Северним", разговарао сам повремено, невешто, као што је и Сведенборг разговарао са својим анђелима, не у Шведској, у Лондону...
Волео сам то руменило, анђеоско; могао сам га миловати нежно руком, у даљини, али не, то није далеко, то је опет тамо иза тог дрвећа једно језеро крај кога је било толико садница борова, које смо могли да понесемо и пресадиумо у Србији. Анђели се, наравно, не баве пошумљавањем; они воде и штите. (И понекад су као дивна моћна душа, која је много тога препатила; и кроз ожиљке, бразгодине и трагове чворуга, проговарала је, као и кроз пијанство, нека лепота која је неизрецива.)
Али то небо, тамо, у Хилареду (Јужна Шведска), погледајте га само, како је суморно, тешко;чини се склоно паду, ровашено; ружно - као димови свих тих фабрика индустријализоване Шведске, од Хилареда до Кируне... Да сам Шведску видео пре своје 50. године, пре 2000. сигурно бих тамо и остао; али - анђела не бих срео!
То су борове гране у води; која није дубока; најежим се, сада, када се суочим са тим потопљеним светом, не слутећи да ће и мој живот са анђелом не тако далеко у будућности бити - потопљен, неком катастрофом, природном, или људском глупошћу изазваном.
Тај Анђео је био такав, какви многи други људи и жене који су прозујали кроз мој живот, нису били; јер како могу људи, такве какаве сам познавао - да буду као анђели?
Тај Анђео је и сада на мом рамену, и после свега, и упркос свему - хвала Богу и Анђелу, Чувару.
Враћају ми се и ове слике - куда ме је водио Анђео; из 2018; који је имао око соколово, прецизније од ока најбољих фотографа; и некако рутински хватао и поспремао призоре, пределе, за некакав Архипелаг илузија, сећања, јер Анђео је и онда знао, што ја ни данас сасвим не знам...
Можда слике, бескрајни албуми, садрже неке детаље који могу значити и одговоре на многа питања.
Кад је неко у милости Анђела на овом свету, то је велики дар васељене; анђела ми је морао послати неко већи од Анђела...
Захвалан сам на свему. Јер је Анђео успео да потисне узастопне трагедије у мом животу; и да ме одвуче према неописивим призорима, и лепоти глечера, када се чини да јурим замрзнуте водпаде...
Анђео је био такво једно искушење, које је удесила нека виша сила, која је могла да нас подиже увис, све више и више према близинама поларне светлости...
.JPG)
Ову слику нисам снимио ја, већ Северни Анђео.
И читав низ других. Чини се да је тај Албум бескрајан не само према броју слика у њему, већ и по њиховим значењима....
Те слике на обалама језера у граду шведске краљице Урлике!
Никада нам те дивље птице нису прилазиле тако близу, као ту. Нигде другде!
.....
Јурећи - за дивљим паткама, лабудовима, галебовима, стизали смо и до залеђених водпада и многе сате трошили у ходању кроз тишину и шум таласа, без речи. Јер ми смо се споразумевали само очима, погледима...
Док их разгледам, сада, баш сада, кад ми у Србији, или барем ми у Хомољу, Звижду и Стигу, Подунављу имамо неку врсту зимског пролећа, ти залеђени водопади се топе - ето докле нас на крају крајева доводе успомене, и загонетно нестајање Анђела.
(Забележено трећег дана тзв. Некрштених дана (уочи дочека наше, Српске нове године, 13. 01.2023. )
Нема коментара:
Постави коментар