Белатукадруз деведесетих минулог века, чекајући да се појаве нови песници |
Полако зрим
прикупљам искуство
биљног и животињског света
у кошницу века
у коштицу лека
Вода коју носим
претвара се у мисли
Дивим се светлости што
од мене постаје
Уздаху јер се брже
размножава од радости
Плетем вече драги мој
да одложим долазак ноћи
Опрашујем невидљив коров
свемира
Извор: Шумадијске метафоре, 2011
Нема коментара:
Постави коментар