ДИБИДУС - Дигитална Библиотека Друкчије Уређене Србије

До краја 20. века Заветине се крећу у кругу малих тиража и често ограничених могућности. Средином 2003. године, Заветине, покрећу едицију дигиталних, електронских књига. Публикују књиге, или делове књига истакнутијих и перспективнијих писаца, који баш нису по вољи ни естаблишмента, ни власти. Заветине на тај начин, излазе из пакла или гета малих тиража, после скоро двадесет година постојања. Мисија Заветина је нескривена: на једној страни, разбијање издавачких монопола, а на другој покушај да српска култура и савремена књижевност прелази преко унапред задатих граница и баријера. Поједина дела српских писаца окупљених око Заветина, почињу да стижу до читалаца, преводилаца и пријатеља широм земаљске кугле. Поводом свога 25 рођендана, Заветине су омогућиле посетиоцима званичног Веба бесплатно преузимање на десетине дигитализованих књига и часописа. Међу дигитализованим делима налазе се књиге значајних писаца – српских и руских, румунских, списак је импозантан: Његош, Владимир Одојевски, Максимилијан Волошин, Винокуров, Калин Власије, Габријел Станеску, Александар Лукић, Иван Шишман, Владимир Јагличић, Коли Ивањска, Миодраг Мркић, Саватије Иг. Митровић, Михаило Лукић, Лаура Барна, Мирослав Лукић и многи други… До сада су Заветине објавиле сабрана дела неколико српских, румунских и руских писаца. Заветине су и покретач и неколико сталних књижевних конкурса који су наишли на неочекивани одјек у јавности. Заветине су крајем минулог века основале и две књижевне награде – Дрво живота и Амблем тајног писма света – које су корективне, неновчане: додељују се после свих других у Србији. Последњих година Заветине постају покретањем електронског Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ на светској Мрежи “знак препознавања, повезивања, удруживања, помагања“. Пружајући прилике како онима који тек долазе тако и другим писцима скрајнутим, из ко зна којих разлога, на периферију српске књижевности… = извор: Дуг поглед уназад: Заветине

субота, 31. децембар 2016.

ПОД ДУГОМ МЛАДОСТИ / Радомир Батуран


Цвет беле бундеве, Заветине,лето 2016.


            1.
Вратих се из Канаде
Иза четрдесет лета.
Газим стазама младости
- дамарам душом  и телом.

Сину дуга са Вагана
До Црног врха Капавице.
Устрептах под луком њеним
- дамарам душом и телом.

Спектар дуге премости луком
Суморову и Милугору.
Указаше се стопе љубави
- дамарам душом и телом.

Сваке недеље тог лета
Дамарао сам на Дебелом брду
у недрима доловских кошута
- дамарам душом и телом.

У колу моме из околних села,
догиздале и кошуте градске,
стасите моме Зете и Војводине
- дамарам душом и телом.

Очи кошута, груди и половине
Мамеуза врелог јелена полом
Међ Бачкопољком и Никшићанком
- дамарам душом и телом.

Газим Милогору крај Никшићанке,
у ритму разиграних  нам тела
ко сваки јелен и кошута
- дамарам душом и телом.



            2
Загрљени јелен и кошута
Скачу по жбуњу и камењу.
Мекотну траву пронађоше
- ко сваки јелен и кошута.

Страстидамарају у грљењу,
љубљењу и миловању
свуда, ал’се не парише
- ко сваки јелен и кошута.

У жару недељних жудњи,
ал’ лето жарко мину,
а онисе не парише
- ко сваки јелен и кошута.

Одскочи јелен од чедне срне
За зовомтела Бачкопољке.
Никшићка вила запева
- ко свака остављена кошута:

”Мој драгане, из ината,
Млађега ти волим брата”
и ускочи у седло братовог ждрала
- ко свака остављена кошута.

            3.
Стојим под луком дуге
- моста без ивера -
који споји Милогору
и Суморову гору.

Стојим на Дебелом брду
с одболом зова младости,
без зова и сконског пола
- ко сваки срндаћ стари.

А одбол онај стари не јењава
Што се спарио није
Са милом кошутом својом

- ко сваки јелен и кошута.

Нема коментара: