УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Да видимо и то чудо!

...* Прича о националним пензијама није затворена. Да ли би прави пут био ревидирање целог концепта?

- Национална пензија мора да буде одраз веровања, схватања, морала и тенденција једног друштва. Она је и израз захвалности свих нас онима којима их држава додељује. Моје питање је: зашто националну пензију не би добио и учитељ пешак у неком забаченом селу или рудар који је одшколовао петоро деце? Боље је не додељивати их него то чинити по досадашњим критеријумима који, по општој оцени, нису били довољно прецизни. Остављали су простор сумњи у суштинску вредност њиховог концепта.

* Мора ли и уметност да иде на тржиште?

- Ако одлучује само благајна, пашћемо у бездан комерцијализације свега. Класични репертоар мора да постоји у Народном позоришту, и држава то мора да финансира - макар један гледалац дошао да гледа Стерију, Софокла... Неке ствари требало би да са сачувају по сваку цену. То важи и за институције од националног значаја. Наравно, њихов број није безграничан. Није чак ни велики.

* Како постићи баланс између тржишта и квалитета, када је у питању откуп књига за библиотеке?

- У Министарству постоји комисија за откуп која библиотекама препоручују наслове. Ако ће се откупљивати оно што је тиражно, онда нам није потребна комисија. Довољно је да се погледа листа бестселера. Недопустиво је да се за такве наслове издвајају државне паре. Ова и друге комисије морају активније да утичу на укус публике. У томе је улога државе и њених стручних, компетентних и одговорних тела..... - Министар културе и информисања Владан Вукосављевић: Зауставићемо медијску порнографију и др.

ЛеЗ 0007905

четвртак, 10. фебруар 2011.

Академија алхемије, Писмо подршке из Ниша. Тодоровић


Ниш, 10. фебруар 2011.
Драги Имењаче, достојан славе будет,
           
      очекивао сам да ћеш нешто покренути, заталасати „мртво море“, променити тако да ме није изненадило оснивање Академије...  Нека је срећно и дуговечно и ово прегнуће. Да се посрећи, да будеш као Оснивач не само у-памћен него и узор како треба радити.
Одавно сам фасциниран Твојом енергијом, стваралачком , издавачком... а често имам на уму Пејчићеве речи, изречене приликом једне наше  нишке шетње, „како си ти свима нама пример како се треба односити према стварању“. Када год клонем духом и када ме притисне  сумња у сврху бављења овим „проклетим занатом списатељским“ сетим се твог рада и импозантног опуса, Библиотеке Лукић. Мислим, надам да се  не варам, да пролази време литературе о ничему, литературе у служби владајуће идеологије и наручених тема, да ће твоје  и књиге оних писаца, књиге овог живота и времена изађи на видело. Да ће оне вратити  достојанство књиге и обездушеном народу вратити душу и учинити да живот има смисла. О томе сам написао и текст који ти шаљем на читање. Надам се, драги Пријатељу, да је време  литерарних мешетара прошло, тешим се да су се и кланови заморили  протежирајући своје  пајташе, да су видели где их је довео узалудни посао обмане. Једна твоја песма казује, и, о томе:

„Многи људи имају много више амбиција него карактера.
Сећам се оног обора покрај Пека покривеног
зђубросаном сламом из које лети расту
струкови пепељуке, дивљег патлиџана и сунцкрет.
Тога се боље сећам него иједне књиге
песника које су сматрали значајним...“
(Унех ову песму у мој дневник: Листови на ветру)

Ето, поново сам у Твом и мом Вилајету. Нађем и „своје“ теме. Имам  сличан, лирски, запис настао у прошлом веку.Свако ново читање  ми дарује други  доживљај и увећава број антологијских песама.
Ето шта све може поезија.
Ова  ће имати читаоце јер је поезија српског тла и живота.


https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=ZGVmYXVsdGRvbWFpbnx6YXZldGluZWFncmVnYXR8Z3g6NTU2ZTY0ODFlNjllYmEwYg&pli=1