ДИБИДУС. Култ визионара. Ново друштво, група...

КОЛО ЗАВЕТИНА (Група ПРИЈАТЕЉИ)

У ову Групу се могу пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи "Заветина", без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од "Новог Друштва СУЗ", где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Групе ПРИЈАТЕЉИ ЗАВЕТИНА могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број НовиБуСура), као и - најмање једном годишње - поклон "Заветина" - књиге и часописе... Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Групе ПРИЈАТЕЉИ ЗАВЕТИНА, макар једном у три године, јер сусрети обогаћују и шире хоризонте? ... (М. Л.)

Претражи овај блог

четвртак, 10. фебруар 2011.

Академија алхемије, Писмо подршке из Ниша. Тодоровић


Ниш, 10. фебруар 2011.
Драги Имењаче, достојан славе будет,
           
      очекивао сам да ћеш нешто покренути, заталасати „мртво море“, променити тако да ме није изненадило оснивање Академије...  Нека је срећно и дуговечно и ово прегнуће. Да се посрећи, да будеш као Оснивач не само у-памћен него и узор како треба радити.
Одавно сам фасциниран Твојом енергијом, стваралачком , издавачком... а често имам на уму Пејчићеве речи, изречене приликом једне наше  нишке шетње, „како си ти свима нама пример како се треба односити према стварању“. Када год клонем духом и када ме притисне  сумња у сврху бављења овим „проклетим занатом списатељским“ сетим се твог рада и импозантног опуса, Библиотеке Лукић. Мислим, надам да се  не варам, да пролази време литературе о ничему, литературе у служби владајуће идеологије и наручених тема, да ће твоје  и књиге оних писаца, књиге овог живота и времена изађи на видело. Да ће оне вратити  достојанство књиге и обездушеном народу вратити душу и учинити да живот има смисла. О томе сам написао и текст који ти шаљем на читање. Надам се, драги Пријатељу, да је време  литерарних мешетара прошло, тешим се да су се и кланови заморили  протежирајући своје  пајташе, да су видели где их је довео узалудни посао обмане. Једна твоја песма казује, и, о томе:

„Многи људи имају много више амбиција него карактера.
Сећам се оног обора покрај Пека покривеног
зђубросаном сламом из које лети расту
струкови пепељуке, дивљег патлиџана и сунцкрет.
Тога се боље сећам него иједне књиге
песника које су сматрали значајним...“
(Унех ову песму у мој дневник: Листови на ветру)

Ето, поново сам у Твом и мом Вилајету. Нађем и „своје“ теме. Имам  сличан, лирски, запис настао у прошлом веку.Свако ново читање  ми дарује други  доживљај и увећава број антологијских песама.
Ето шта све може поезија.
Ова  ће имати читаоце јер је поезија српског тла и живота.


https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=ZGVmYXVsdGRvbWFpbnx6YXZldGluZWFncmVnYXR8Z3g6NTU2ZTY0ODFlNjllYmEwYg&pli=1

Нема коментара: