КВАРТЕТИ
:
ПОД НОЋ
ТИКВЕ ЦВЕТАЈУ
I
Уторак, 3.
новембар
Опис.
Од једанаест до четири.
Тако.
А онда си дошао ти
и навалио У име краља и отаџбине!
Тако говори клавир -
клавир на коме свирам,
на коме сам свирао ноћас.
Свака дирка има
свој тон
Није потребна снага,
него умеће.
Додирнуо сам сваку дирку
на клавијатури.
Открио сам лепоту дубљих тонова.
То, то, тако!
Толико је било лепо
да нисам могао издржати до краја.
* *
Јутро се бели као гузичица
Ветар љуља бакарне врхове бреза.
Искушење има своје име и презиме.
Шта је написано
битно о стварном
искушењу? Шта си
рекао о томе ти?
Прећутао си углавном
оно
најневероватније,
не најлепше.
(Искушење више
не гледа
у очи, већ нешто
ниже, према доњој области.)
Јуче, јуче је био
опет уторак.
Пролећу пахуље,
прве пахуље.
Јуче ме је мало
искушење
повело према великом.
Велико према још већем.
Пошао сам по мраку путем
који води у понор.
Пут је био непрокрчен.
Ишао сам кроз шибље
и кроз шуму, и у сусрет су ми долазиле
привиђења и оправдане сумње.
Толико је малих
људи који су закрчили пут
Толико је наизглед
несавладивих препрека
Толико је Јуда,
књижевника и фарисеја
Но, ја нисам имао намеру да одустанем
Напредовао сам миц по миц
Кроз конкретну музику
* * *
Пут није тамо где сам мислио
Богаташ из вучије
јаме је погрешан човек
Можда је чак и провокатор?
Њему је важан велики
профит,
а мени нешто друго, што надилази све богаташе
на свету, духовно општење и музика
која спаја различите и чак супростављене светове.
Пут води тамо где нисам ни сањао.
Пут отварају тајне скоро неизрециве.
Постоји још један човек на свету који зна.
И он је мој несумњиви
пријатељ.
Пут којим би да ме поведе богаташ
води у ћорсокак.
Путеви илузија су погубни
као и сви путеви богаташа.
 |
| ПАРЕЊЕ ПУЖЕВА, пролеће 2017. Заветине |
* * * *
Сумњом нас Бог штити од сурогата и грашки
зноја
у магловитој сауни.
Од Демона.
Од призора Содоме и Гоморе.
Од Курве. Од дахтања.
Од просипања семена по пупку.
Наши пријатељи
су животиње.
Наши пријатељи
имају много
маски. Љубавнице
испод пудера
имају, такође,
читаве археолошке слојеве,
који су лепо очувани,
као фигуре од глине неолита,
у крицима, у грчевима,
у дрхтању пред оргазам. Бог нам је дао
прилику да опростимо мртвим и живим
пријатељима дела
почињена у наступу
нечега што личи
на лудило, али што није
право лудило, већ помама крви.
Искушења су спојени
судови.
Што је придављено у баби,
васкрсава у унуци.
Голотиња, полни
органи,
сасвим набрекли и жеља за оргијом
тако су близу миту, непознатом, несхваћеном
животу...
Разум је, као и свест, зрно песка
на великом континенту постојања...
................................................................................
= Из необјављених рукописа, 1998- 2003.
Нема коментара:
Постави коментар