ДИБИДУС - Дигитална Библиотека Друкчије Уређене Србије

До краја 20. века Заветине се крећу у кругу малих тиража и често ограничених могућности. Средином 2003. године, Заветине, покрећу едицију дигиталних, електронских књига. Публикују књиге, или делове књига истакнутијих и перспективнијих писаца, који баш нису по вољи ни естаблишмента, ни власти. Заветине на тај начин, излазе из пакла или гета малих тиража, после скоро двадесет година постојања. Мисија Заветина је нескривена: на једној страни, разбијање издавачких монопола, а на другој покушај да српска култура и савремена књижевност прелази преко унапред задатих граница и баријера. Поједина дела српских писаца окупљених око Заветина, почињу да стижу до читалаца, преводилаца и пријатеља широм земаљске кугле. Поводом свога 25 рођендана, Заветине су омогућиле посетиоцима званичног Веба бесплатно преузимање на десетине дигитализованих књига и часописа. Међу дигитализованим делима налазе се књиге значајних писаца – српских и руских, румунских, списак је импозантан: Његош, Владимир Одојевски, Максимилијан Волошин, Винокуров, Калин Власије, Габријел Станеску, Александар Лукић, Иван Шишман, Владимир Јагличић, Коли Ивањска, Миодраг Мркић, Саватије Иг. Митровић, Михаило Лукић, Лаура Барна, Мирослав Лукић и многи други… До сада су Заветине објавиле сабрана дела неколико српских, румунских и руских писаца. Заветине су и покретач и неколико сталних књижевних конкурса који су наишли на неочекивани одјек у јавности. Заветине су крајем минулог века основале и две књижевне награде – Дрво живота и Амблем тајног писма света – које су корективне, неновчане: додељују се после свих других у Србији. Последњих година Заветине постају покретањем електронског Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ на светској Мрежи “знак препознавања, повезивања, удруживања, помагања“. Пружајући прилике како онима који тек долазе тако и другим писцима скрајнутим, из ко зна којих разлога, на периферију српске књижевности… = извор: Дуг поглед уназад: Заветине

петак, 18. април 2014.

Otkrivena planeta najsličnija Zemlji



Alien Planet

Naučnici su otkrili planetu dosad
najsličniju Zemlji, koja je približne veličine, na kojoj možda ima vode i
koja kruži na „naseljivoj razdaljini“ od svoje zvezde.

„Najzemaljskija“ planeta dosad otkrivena zove se Kepler 186f, čvrsta
je, nešto je veća od Zemlje, nalazi se na oko 500 svetslosnih godina od
nas i deo je sistema od pet planeta.


„Ovo je najmanja planeta koju smo dosad otkrili u naseljivoj zoni“,
rekao je profesor Stiven Kejn, astrofizičar Univerziteta u San
Francisku.


Zbog prečnika Keplera 186f, koji je za oko deset odsto veći od
Zemljinog, međunarodni tim naučnika veruje da je ona po strukturi veoma
slična našem domu.



Ono što je najvažnije za mogućnost razvitka života – voda – takođe je verovatno prisutna.


„Iako orbitira oko zvezde koja se značajno razlikuje od našeg Sunca,
otkrivena planeta je dosad najsličnija Zemlji uzimajući u obzir njenu
veličinu i količinu energije koju dobija od svoje zvezde. Ovo su sjajne
vesti za sve koji tragaju za takvim planetama, jer su zvezde oko koje
orbitira ova planeta najčešće u našoj galaksiji. Ako sve te zvezde imaju
planete Zemljine veličine u naseljivoj zoni, onda su to veoma dobre
vesti“, rekao je Kejn.


Pod naseljivom zonom, takozvanom „Zlatokosinom zonom“, podrzaumeva se
udaljenost orbite od zvezde na kojoj tekuća voda ne ključa, niti se
ledi.


Problem sa „naseljivošću“ Keplera 186f je u tome što, čak iako na
površini ima vode, zbog aktivnosti malih zvezda, bilo kakvi potencijalni
organizmi bi bili bukvalno bombardovani radijacijom.


(B92)

Otkrivena planeta najsličnija Zemlji