ДИБИДУС. Култ визионара. Ново друштво, група...

КОЛО ЗАВЕТИНА (Група ПРИЈАТЕЉИ)

У ову Групу се могу пријављивати, овде, прави и стварни, блиски и далеки, пријатељи "Заветина", без обзира на своју боју коже, верска и политичка, и естетска убеђења. За разлику од "Новог Друштва СУЗ", где су чланови примани, не само на основу једног свог талента, већ зато што су имали још неколико, чланови Групе ПРИЈАТЕЉИ ЗАВЕТИНА могу бити сви добри и заинтересовани људи широм планете. Да бисмо направили Регистар свих пријатеља, који ће остати тајна чланова и Заветина заувек, молимо, када се пријављујете, да напишете своја права имена, и надимак, ако га имате, и праву кућну адресу, као и електронску. Оно што можемо да обећамо пријатељима, то је: да ћемо им слати (без надоканде сваки нови број НовиБуСура), као и - најмање једном годишње - поклон "Заветина" - књиге и часописе... Исто тако, могли бисмо да оснујемо и једно Коло (круг визионара), које би временом заиграло своју концентричну игру широм планете. Нисмо далеко, чини ми се, и од једног Култа визионара?Можда бисмо могли, временом, да организујемо, у Србији, на Балкану, али и на другим тачкама Земљине кугле, сусрете Групе ПРИЈАТЕЉИ ЗАВЕТИНА, макар једном у три године, јер сусрети обогаћују и шире хоризонте? ... (М. Л.)

Претражи овај блог

четвртак, 02. јун 2011.

КЊИЖЕВНИЦА ИВАНКА КОСАНИЋ КАО КРИТИЧАРКА


Промоција књиге:Трагом књижевног лука

КЊИЖЕВНИЦА
ИВАНКА КОСАНИЋ КАО КРИТИЧАРКА ИЛИ
ПУТОКАЗИ У НЕВИДЉИВО

Ко би песника да схвати,  тај /
мора поћи у песников крај ( Гете),

а ко би  да разуме  стваралаштво Иванке Косанић  (жене од књиге и културе) треба да прочита њену књигу „Крајем недеље“.  То је књига записа  који су својеврсна документарна проза, књига кратких прича или како то ауторка у упутној напомени „Пре читања“ пише:
„У избору од четрдесет и осам мини есеја – записа сажето, углавном озбиљно, понекад са духовитим отклоном, као слика о нама и нашем менталитету, бележена је културна свакодневица у преломном и кризном времену друштвене стварности, што је утицало и на културу.“
Записи, иако их ауторка назива  и  колумнама мини есејима су својеврсне приче о нама, нашем времену, настали  1995. и 1996. Они су и ауторкина исповест, њена духовна биографија, јер писац и када пише о другима пише о себи.
Они су белег једног времена, потврда, како то ауторка истиче трага о времену, доказ о постојању......
                                                                                                                       Мирослав Тодоровић

Нема коментара: