УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Да видимо и то чудо!

...* Прича о националним пензијама није затворена. Да ли би прави пут био ревидирање целог концепта?

- Национална пензија мора да буде одраз веровања, схватања, морала и тенденција једног друштва. Она је и израз захвалности свих нас онима којима их држава додељује. Моје питање је: зашто националну пензију не би добио и учитељ пешак у неком забаченом селу или рудар који је одшколовао петоро деце? Боље је не додељивати их него то чинити по досадашњим критеријумима који, по општој оцени, нису били довољно прецизни. Остављали су простор сумњи у суштинску вредност њиховог концепта.

* Мора ли и уметност да иде на тржиште?

- Ако одлучује само благајна, пашћемо у бездан комерцијализације свега. Класични репертоар мора да постоји у Народном позоришту, и држава то мора да финансира - макар један гледалац дошао да гледа Стерију, Софокла... Неке ствари требало би да са сачувају по сваку цену. То важи и за институције од националног значаја. Наравно, њихов број није безграничан. Није чак ни велики.

* Како постићи баланс између тржишта и квалитета, када је у питању откуп књига за библиотеке?

- У Министарству постоји комисија за откуп која библиотекама препоручују наслове. Ако ће се откупљивати оно што је тиражно, онда нам није потребна комисија. Довољно је да се погледа листа бестселера. Недопустиво је да се за такве наслове издвајају државне паре. Ова и друге комисије морају активније да утичу на укус публике. У томе је улога државе и њених стручних, компетентних и одговорних тела..... - Министар културе и информисања Владан Вукосављевић: Зауставићемо медијску порнографију и др.

ЛеЗ 0007905

четвртак, 02. јун 2011.

КЊИЖЕВНИЦА ИВАНКА КОСАНИЋ КАО КРИТИЧАРКА


Промоција књиге:Трагом књижевног лука

КЊИЖЕВНИЦА
ИВАНКА КОСАНИЋ КАО КРИТИЧАРКА ИЛИ
ПУТОКАЗИ У НЕВИДЉИВО

Ко би песника да схвати,  тај /
мора поћи у песников крај ( Гете),

а ко би  да разуме  стваралаштво Иванке Косанић  (жене од књиге и културе) треба да прочита њену књигу „Крајем недеље“.  То је књига записа  који су својеврсна документарна проза, књига кратких прича или како то ауторка у упутној напомени „Пре читања“ пише:
„У избору од четрдесет и осам мини есеја – записа сажето, углавном озбиљно, понекад са духовитим отклоном, као слика о нама и нашем менталитету, бележена је културна свакодневица у преломном и кризном времену друштвене стварности, што је утицало и на културу.“
Записи, иако их ауторка назива  и  колумнама мини есејима су својеврсне приче о нама, нашем времену, настали  1995. и 1996. Они су и ауторкина исповест, њена духовна биографија, јер писац и када пише о другима пише о себи.
Они су белег једног времена, потврда, како то ауторка истиче трага о времену, доказ о постојању......
                                                                                                                       Мирослав Тодоровић

Нема коментара: