УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Да видимо и то чудо!

ЧИСТИЛИШТЕ.- Председнички избори својеврсно "чистилиште" за лидере на опозиционој сцени у Србији

Наиме, док је Саша Јанковић стекао капитал уз који би могао да прерасте у вођу опозиције, те шансе знатно су се смањиле за Вука Јеремића, који је у трку ушао као један од фаворита, а на циљ стигао четвртопласирани, иза тек рођене политичке звезде Луке Максимовића, са нешто више од 5,5 одсто гласова.

Озбиљно су уздрмане и позиције лидера радикала Војислава Шешеља, који је заузео пето место и практично пао испод цензуса, са око 4,5 одсто. А челницима ЛСВ и "Доста је било", Ненаду Чанку и Саши Радуловићу, прети опасност да остану без икаквог утицаја на политичкој сцени. Ни Бошко Обрадовић, лидер Двери, са нешто више од два одсто подршке, није славније прошао на председничким изборима.

Драгољуб Анђелковић, политички аналитичар, сматра да, као што се на изборима 2014. догодила сеча опозиционих партија, то ће се сада поновити, али када је реч о лидерима и странкама у настајању:

- Радуловић је буквално политички банкротирао. Јеремић, који је имао велике амбиције за повратак у политичку арену, освојио је скоро дупло мање од Максимовића. Бели је очигледно највише узео антисистемске бираче, и то из резервоара гласова који су раније одлазили Шешељу. Чак и Јанковић, који је остварио добар резултат, то је учинио јер је иза себе имао туђу војску - демократа.

Анђелковић каже да шеф ДС Драган Шутановац сигурно није спреман да се потпуно повуче и све заслуге препусти Јанковићу и да то може бити увод у сукоб између њих двојице. За Анђелковића је и Бели "звезда тренутка", који би могао изборни успех да искористи да направи партију, коју би, као "франшизу" препустио неком другом.

Међутим, Владимир Пејић, из агенције "Фактор плус", сматра да је Бели "окрњио" све опозиционе кандидате, а да је највише, можда и трећину подршке узео Радуловићу, а најмање Јанковићу. По Пејићевом мишљењу, Јеремићева грешка била је та што није имао фокус на одређену циљну групу бирача, већ је из сваке хтео да придобије гласове, па није добацио до онога што је било реално.

ЛИДЕР радикала Војислав Шешељ, који није изашао пред новинаре у изборној ноћи, за "Новости" каже да ће о будућим политичким плановима и изборним резултатима све рећи у четвртак, у седишту странке... - ЛеЗ 0010500

субота, 31. октобар 2009.

Beseda / Milan Balinda

U mladosti sam kopao po starim papirima, računima, knjigama i leksikonima; pretraživao geografske karte; preturao među salvetama u restoranima i zgužvanim papirnim otpacima u korpama za smeće po jeftinim, smradnim, hotelima. Sobe su bile prepune duhova, a dešavalo se da pri povratku zateknem u svom krevetu i žive osobe: protuve i paćenike, bolesne i iznemogle, zarazne, naivne i nevine, stare za koje se nije moglo znati da li su babe ili dede. Međutim, baš su mi ti hoteli, odnosno njihova rasprostranjenost po belom svetu, omogućavali neočekivanu prednost u pohodu na tajne dokumente.
Mnoge mi je neprijatnosti to kopanje po hartijama donelo. Za sve vreme imao sam utisak da me pri tome neko organizovano sputava; tajno udruženje zbijenog ustrojstva, razgranatih pipaka, organizacija koja je bila u dosluhu sa nepoznatim, višim silama, ili je, pak, poznavala najnovija naučna dostignuća. Ni da pomenem da nisam smeo nikome da se poverim. Istina, nikoga ko bi mogao da shvati moje probleme, nisam ni poznavao. A i da jesam...
Jedne neprospavane noći pronašao sam u svom putnom sanduku fotokopiju meni nepoznatog zapisa. Zainteresovao sam se jer mi se učinilo dovoljno neobičnim. Zanemarivši da je taj sanduk bio povelik i da ga nikad nisam pretražio do dna i bio sasvim upoznat s njegovom sadržinom, kažem, zanemarivši to, imao sam utisak da mi je taj komad papira, ta fotokopija podmetnuta. Zašto sam tako mislio? To tada nisam mogao da objasnim. Naprosto, govorilo mi je izvesno osećanje: Osetio sam duh oca.
Moj je otac bio pisac. Književnik. Pripovedač. Pripadao je i literarnoj družini u ono vreme poznatoj pod imenom «Široki vidici». U našoj se familiji govorilo da je jednoga dana odlučio da napusti to udruženje i da je nameravao da za svoju odluku navede narušeno zdravlje. Tetka mi je pričala da je otac noćima sastavljao svoju odstupnu besedu. Govorio je da će da napiše kako ga obuzima tuga na samu pomisao da mora da napusti udruženje; da mu je bilo jasno da sam nikada neće uspeti da se istakne kao značajan autor; da je shvatio da on čak i nije bio dostojan «Širokih vidika» i da ga je samo prevelika sreća povezala s družinom.
Niko u našoj familiji nije ni čuo ni video njegovu besedu, niti je imao ikakvog saznanja šta je u njoj pisalo. Moj otac, nakon što je besedu sastavio i na sastanku družine pročitao, nije nikada više o tome govorio. I nikada, ali nikada, bar koliko je to nama bilo poznato, ništa više nije napisao. Nikada! Čak je prestao da čita literarna dela. I dalje je prelistavao knjige, ali su to bili istorijski spisi, biografije, knjige o motociklima... Voleo je i političke memoare svetski poznatih autora koje je čitao, uglavnom, u originalu.
Fotokopija koju sam pronašao bila je njegova odstupna beseda. Tako je veliki dragulj u našem porodičnom mozaiku legao na svoje mesto. Postalo mi je sve mnogo jasnije. U toj besedi doslovce piše:
„Je’te govna, skribomani!“


Milan Balinda


Balinda objavljuje prvi put u okviru Sazvežđa ZAVETINE. Neka nam pošalje što pre kratke biobibliografske podatke o sebi, gde trenutno živi i šta radi, i ostalo, uz nekoliko fotografija u elektronskom obliku.